Nafpaktos - mesto gde se menjao tok istorije ili otkud Servantes usred Grčke

Ko god je ikada leta provodio u Grčkoj, zna da manje-više sva turistička mesta na kopnu, pa čak i na ponekim ostrvima, liče jedno na drugo - nizovi kafeterija, prodavničica, taverni, suvenirnica, ređaju se nepregledno iza gradskih plaža, među apartmanskim zdanjima, pa ponekad niste sigurni da li ste u Olimpskoj regiji, na Halkidikiju, Atici, ili pak jonskoj obali.

Nafpaktos nije jedno od takvih mesta. Svojim jedinstvenim položajem, arhitekturom, šarmom i osobenošću opčiniće vas na prvi pogled.

Smešten je u malom prirodnom amfiteatru, zalivu okruženom brdom sa čije se padine terasasto spuštaju šume četinara, a pogled preko Korintskog zaliva puca prekoputa ka Peloponezu i desno ka velelepnom mostu Rio - Adirio, udaljenom desetak kilometara.

Iako gradić od svega desetak hiljada stanovnika, još od antičkih vremena bio je poznata luka i vojni centar, a zbog svog strateškog položaja često jabuka razdora između velikih sila i osvajača, pa je prelazio iz ruke u ruku.

To je i doprinelo njegovoj današnjoj lepoti, jer su se u njemu mešale kulture i zapada i istoka i sve ostavljale neizbrisive tragove.

Samo ime grada iz drevnih vremena, Naupaktos, na starogrčkom u slobodnom prevodu znači "brodogradilište". Prema legendi, ovde su Heraklovi potomci sagradili flotu pomoću koje su zaposeli Peloponez. Upravo tu je bila značajna strateška luka Atinjana u Peloponeskom ratu.

Prvo što će vas impresionirati kada dođete u Nafpaktos jeste venecijanska tvrđava čiji se bedemi pružaju od luke stepenasto sve do vrha brda. Potom živopisna polukružna luka koja zidinama grli jahte i brodiće u marini, kao što je nekada prihvatala ratne brodove i galije pred odlazak u vojni pohod.

Tradicionalne kamene kuće podsetiće vas na dalmatinske ili italijanske gradiće i vratiti u prošlost. Shvatićete koliko su veliki trag ovde ostavili Mlečani. Ostaci džamije i turskog kupatila svedočiće da je i ovaj grad bio deo Otomanskog carstva.

Neće vam nedostajati ni klasični letnji morski užici, kupanje i sunčanje, jer je Nafpaktos okružen dugim plažama od sitnog šljunka i peska, nagrađenim plavom zastavicom.

Ako vas put nanese ovde, ne propustite priliku da obiđete i obližnji most Rio - Adirio, pravo arhitektonsko remek delo ovog dela Evrope, koje spaja kopno sa Peloponezom i vodi vas do Patre, trećeg najvećeg grada u Grčkoj.

Najlepše ćete u njemu uživati posmatrajući ga sa morske strane, iz trajekta koji saobraćaju svakih pola sata. Recimo i to da je karta za putnike besplatna, naplaćuje se samo za motorna vozila, pa možete da se upustite u malo besplatno krstarenje do Peloponeza i nazad.

Ali ono po čemu je Nafpaktos najpoznatiji danas, dogodilo se pre tačno 450 godina.
Ako znate da je mletačko ime ovog grada bilo Lepanto, možda će vam biti jasnije.

Putnika namernika verovatno će iznenaditi spomenik čuvenom španskom piscu Migelu de Servantesu u luci. Evo otkud Servantes usred Grčke.

7. oktobra 1571. ovde se odigrala jedna od najvećih pomorskih bitaka u istoriji, bitka kod Lepanta, poslednja i najveća bitka vođena galijama na vesla.

Sa jedne strane bile su snage Svete lige, koje je okupio papa Pio V: pre svega pomorske sile Mletačka republika i Španija, gradovi Đenova, Napulj, Papska država i Malteški vitezovi, a sa druge Otomanska imperija.

Bitka je trajala četiri sata, uz učešće oko 500 brodova i u njoj je izginulo 40.000 ljudi. Praktično je najvećim delom vođena kao borba pešadije, prsa u prsa, na plutajućim objektima.

Svake sekunde nestala su gotovo tri ljudska života.

Pobedu je odnela hrišćanska koalicija, zaustavivši tako dalji prodor Turaka na Sredozemlje.
Da je ishod bio drugačiji, ko zna kako bi Evropa izgledala danas.
Hrišćanskim snagama komandovao je mladi Don Huan od Austrije, polubrat španskog kralja Filipa Drugog, i to u samom grotlu bitke, na 60 metara dugoj galiji La Real. Jedan od oficira španske mornarice bio je upravo čuveni pisac Migel de Servantes.

U bici je pokazao izuzetnu hrabrost i srčanost. Teško je ranjen u grudi i u levu ruku, koja mu je do kraja života ostala nepokretna. Njegov spomenik krasi ulaz u luku Nafpaktosa danas.

Turke je predvodio Ali Paša na galiji Sultana, a da bi motivisao svoje borce, svim hrišćanskim robovima bila je obećana sloboda u zamenu za pobedu. Ipak, to mu nije bilo dovoljno. Iako sa brojčano nadmoćnom vojskom, Turci su poraženi, a Ali Paša je ubijen i odrubljena mu je glava, suprotno želji Don Huana.

Robovi sa turskih galija oslobođeni su, a mnogi od njih prešli su da se bore za katoličku stranu. Oslobođeni grčki robovi kasnije će dići ustanak protiv Turaka na Peloponezu.

Zanimljivo je da je u floti Svete lige učestvovalo i osam galija iz dalmatinskih gradova i sa ostrva, od Istre do Boke Kotorske: Trogira, Šibenika, Zadra, Kotora, Raba, Cresa, Krka i Hvara. Ogromna većina mornara i oficira položila je svoje živote i zauvek našla spokoj u Korintskom kanalu. Među njima je bila i kotorska galija "Sveti Tripun" sa hrabrim komandantom Jerolimom Bizantijem, koja je potopljena i na kojoj je poginulo svih 200 Bokelja, poput kamikaza. Kažu da je na svakog Bokelja izginulo osam Turaka.

Sa trogirske galije, od njih 250, preživelo je samo 13 Trogirana.

Galije Šibenika i Hvara učestvovale su u uništenju Istanbulske garde.
Poraz je naneo velike gubitke Turskoj. Poginulo ih je 30.000, a 10.000 je zarobljeno. Naročito su istrajni u borbi bili elitni janičari. Istoričari kažu da su, i kada je bitka bila okončana, a oni u potpunosti ostali bez oružja, nastavili da gađaju hrišćanske brodove pomorandžama i limunovima koji bi im se našli pri ruci.
Pošto je uoči bitke pozvao sve da mole krunicu, papa Pio je pobedu posvetio Gospi od krunice, koja se od tada obeležava kao praznik svakog 7. oktobra.

Iako se osmanska flota godinu dana kasnije solidno oporavila i ugrožavala istočni Mediteran, bitka kod Lepanta onesposobila ju je za prodor na zapad na duže vreme. Da nije bilo tako, veruje se da bi istorija zapadnog Mediterana bila sasvim drugačija. Turci bi sigurno zauzeli jug Italije, zatim i sve dalmatinske gradove na Jadranu, potom bi možda usledio napad na Rim, jug Francuske, Španije...
Ipak, naš Nafpaktos nije izbegao sudbinu da ponovo padne u turske ruke. Posle vladavine Venecije, sporazumom iz Sremskih Karlovaca 1699. opet je dodeljen Otomanskom carstvu, da bi, posle učešća u revoluciji, slobodu stekao 1829. i postao deo nezavisne grčke države.