Novosađanin u noćnom pohodu na favelu – jer banda ne prašta onome ko krši dogovor

Zamislite situaciju – odete u Rio de Žaneiro, upoznate člana bande koji živi u najvećoj faveli u Brazilu i šire, i on vam predloži da vas sprovede kroz čuvenu Rosinju i odvede na „bajle fank” žurku koju organizuju „drag lordovi”, tj. gospodari droge.

Iz razgovora sa travel blogerom Markom Stefanovićem zaključili smo da je ovo bila ponuda koja se ne odbija. Objašnjava da su on i njegov prijatelj Robert, takođe travel bloger, želeli da vide kako se zaista živi u faveli, divljim naseljima u kojima lokalne bande vode glavnu reč.

„On nas je vodio u kuće ljudi koji tamo žive, družili smo se sa njihovom decom, upoznao nas je sa jednim od šefova favele, pokazali su nam gde mu grade hacijendu sa bazenom, i slično. Pričali smo sa starcima na ulicama, jeli smo sa njima uličnu hranu. I to je pravi način gde možete to da čujete od tih ljudi, čiji motivi nisu obojeni interesima, tada može da se sazna kako oni žive”, rekao nam je Marko koji je ljubiteljima putovanja poznat kao „Gospodin sa izuzetnog puta”.

Ova priča je, međutim, autorki teksta zvučala pomalo nestvarno - nalik naivnoj sceni iz Netfliksovih krimi serija. Marko je zato pristao da nam otkrije šta se krije iza tog "ortakluka" sa bandom. Kroz osmeh priznaje da su zamalo upali u konflikt.

„Robert i ja smo sa nama u Brazil vodili grupu od 14 ljudi i dogovorili smo bili jednu turu sa tim momkom iz Rio de Žaneira, gde bi nam on pokazao favelu, naravno u toku dana. Da bi u poslednjem momentu mi odustali od te ture i angažovali ovlašćenu turističku agenciju, pre svega zbog bezbednosti svih ljudi iz naše grupe za koje smo bili odgovorni. Taj momak nije to prihvatio jer favela ima svoje kodekse i oni dogovor poštuju. Pa je prvo bilo malo pretnji, tako da smo mi morali da napravimo neki kompromis", ispričao je Marko.

Pošto nisu pristali da plate zbog toga što odustaju, napravili su novi dogovor – platiće im nešto, ali da za uzvrat u obilazak favele idu noću.

„On nas je sačekao motorima sa ekipom, otišli smo do vrhova favele, zatim se izgubili u tim mračnim ulicama i njihovim lavirintima, haustorima, i naravno upoznali favelu na jedan malo drugačiji način", rekao je Marko.

Vožnja taksijem i ostali znakovi pored puta

Ni ovaj problemčić, kao ni upozorenja sa svih strana, nisu uspeli da ih odvrate od pohoda na Rosinju – koji im je, ispostavilo se, najupečatljivije putničko iskustvo do sada.

Krenuli su taksijem, što nikako nije preporučljivo. 

„Preporuka je uvek da se ide uz neku agenciju, gde dođu po vas autobusima, dođu tamo, gde je već ta tura najavljena u faveli i slično. Nas dvojica smo morali da sednemo u taksi, da dođemo, uđemo u favelu i da se tek tu nađemo sa ovim čovekom. Kad smo ušli u taksi krenula je takva kiša i takav pljusak, bukvalno je provala oblaka bila i nas dvojica smo se onako pogledali, počeli da se smejemo. Verovatno u istom momentu nam je prošlo kroz misli da li je ovo neki znak da mi treba da se okrenemo i vratimo…", priseća se Marko.

Strah je, priznaje, postojao. Sve dok nisu izašli iz taksija.

„Kako smo izašli na ulice, taj osećaj straha samo je prosto nestao jer kad smo videli sve te ljude, i da taj život ne prestaje uprkos ovoj kiši, uprkos i ostalim okolnostima, jednostavno nas je privukla ta energija i stopili smo se sa tim”, kaže ovaj svetski putnik.

Pesma za Srbe uz zvuke ukulelea

Utisak koji nosi iz favele je, ističe, bombastičan. Za to je zaslužan paralelni univerzum u kojem ljudi tamo žive. Ništa slično nijednom putovanju do sada – a obišao je blizu pedeset zemalja i doživljavao kulturološke šokove.

„Ovako nešto stvarno nisam mogao ni da pretpostavim, ni da mi neko opiše, dok sam ne osetim svojim čulima. Dok ne izađem na te ulice, dok mi ne zapevaju uz ukulele pesmu posvećenu Srbima, i srpskom narodu, i svima nama – zato što smo tu, zato što smo došli da ih upoznamo, da prenesemo ljudima takvu sliku kakva jeste, a na kraju krajeva i da osetimo tu dozu adrenalina u vožnji motorima sa članovima bande, da jedemo najbolje slatkiše koje su pravile njihove žene, da jedemo te čuvene 'asai boul' – asai kaše koje se prave od amazonskog voća, odnosno tih bobica na ulici, da pričamo sa ljudima i ta realnost je ono što je stvarno bombastično", kaže Marko.

U odnosu na to, dnevni obilazak favele na koji su odveli svoju grupu, za njih, kako vole da se našale, bio je poput odlaska u Diznilend.

Marko objašnjava da su to strogo kontrolisane i tačno iscrtane rute glavnim ulicama, koje organizuju lokalne turističke agencije i za to favelama plaćaju neku vrstu reketa.

„Nama je vodič bila devojka koja živi u faveli i ima svoju turističku agenciju u Rio de Žaneiru – i ona nam je tačno govorila na kojim mestima treba da sklonimo mobilne telefone, da ne bismo možda snimili ili slikali nekog dilera ili neku kompromitujuću situaciju za ljude u faveli, da ne bismo imali kao grupa neki problem”, rekao je Marko.

Koliko je (ne)bezbedno

Problema nije bilo ni na jednoj turi. Favela, kaže, ima svoje kodekse i kada jednom uđete u nju, opasnost od lokalaca je minimalna.

„Oni imaju kodekse da tu nema oružanih pljački, nema krađe i slično, jer će oni sami da se obračunaju sa takvim ljudima i sa lopovima. Ali opasnost je realna u vidu međusobnih okršaja i sukoba tih bandi za prevlast na tržištu narkotika, ili možda ratovi sa policijom koji nažalost nisu retki i dešavali su se. Baš mi je posle mog povratka u Srbiju jedna devojka pisala da je 2013. upravo u ovoj faveli upala u međusobnu vatru, unakrsnu. Na svu sreću niko tad nije bio povređen od naših turista koji su se tu našli ali, nažalost, takve stvari su u faveli moguće”, govori Stefanović.

To potvrđuju i vesti koje su stizale do nas proteklih godina – nekoliko turista izgubilo je život u favelama, neki su takođe bili u obilasku – upali u međusobnu vatru, zatekli se tamo baš kada je upala policija, a neki su samo zalutali.

Zato mnoge države, među kojima i Srbija, svoje državljane upozoravaju da zaobilaze ove delove grada. Savetuju i da se na putovanje u Brazil ne nose skupocene stvari.

To je zato što je Brazil ogromna zemlja i veliki je jaz između bogatih i siromašnih, kaže Marko. Napominje da na takvim mestima uvek ima sitnog kriminala, oružanih pljački, pa čak i ubistava. Zato je, ističe, potrebno stvoriti „most poverenja” sa lokalcima.

„To teško da možete da uradite ukoliko odskačete puno od njih i oni ne mogu da se poistovete sa vama. Ako nosite skup nakit na sebi, te materijalne, skupe stvari, privlačite pažnju previše. Takve stvari treba izbegavati, treba putovati otvorenog uma, bez nekih skrivenih motiva, kao neko ko ne želi da menja svet tih ljudi, nego da nešto nauči, da ih razume i onda to ljudi nekako prepoznaju i uglavnom na tim destinacijama zatičete ono što u sebi nosite”, poručuje ovaj Novosađanin.

Šta je Brazil bez favela

Otvorenog srca krenuo je i u favelu. Bez toga, kaže, slika koju bi poneo iz Brazila ne bi bila potpuna.

„Imao bih osećaj da neku prazninu nosim sa te destinacije da nisam otišao u favelu. Koliko god da je to nosilo možda nekog, da kažem, stresa, razmišljanja kako će to sve da izgleda, da li će biti bezbedno, ipak opcija da tamo ne odem nije postojala. Nije Brazil samo Kopakabana, nije Brazil samo karneval, morao sam da osetim tu vruću atmosferu na ulicama favela i da imam kompletnu sliku destinacije”, ističe ovaj travel bloger.

Priznaje da je to na njega ostavilo jak utisak i otkriva zašto smatra da ljudi treba da vide ova naselja. Razlog nisu čuvene „favela fank” žurke, na kojima se maše oružjem, a koje privlače turiste koji beže od standardnih gradskih ruta.

„Favela pre svega ne treba da bude zabava i zabavan osećaj, to je jedan dobar pokazatelj da je društvo omanulo, posrnulo. Ovakve razlike ne bi trebalo da postoje među ljudima, i prosto u meni se onako stvorio neki osećaj, pored tog pomešanog uzbuđenja i adrenalina, pomalo tužan neki osećaj i veći osećaj zahvalnosti za ono što ja imam i u kakvim okolnostima živim nego ti ljudi tamo”, rekao je travel bloger.

U favelama ne žive samo kriminalci

Favele su divlja naselja nastala krajem 19. veka na obroncima velikih gradova. Podigli su ih ratni veterani i izbeglice iz građanskog rata, da bi se godinama kasnije tu naseljavali i tek oslobođeni robovi.

Pedesetih godina prošlog veka ova naselja se šire. Na uzurpiranom javnom zemljištu neplodnih delova predgrađa, u straćarama bez osnovnih sanitarnih uslova, svoje mesto za život pronalazi i veliki broj ljudi koji napušta sela i trbuhom za kruhom odlazi u gradove.

Slika koju danas imamo o faveli počinje da se stvara osamdesetih godina, kada Rio postaje tranzitna tačka za kokain koji putuje u Evropu. Na ulicama je sve više oružja i bandi koje se nadmeću za dominaciju, a veliki deo tih kriminalnih aktivnosti vezuje se upravo za favele.

Zato se i na one koji tamo žive - faveladose gleda sa nekom dozom podozrivosti, iako oni poslednjih godina sve glasnije negoduju zbog diskriminišućeg tretmana i slike koja se o njima plasira.

Takvu stigmu je, kaže Marko, teško skinuti.

„I mi nekad možemo da se susretnemo sa tim, odnosno putnici sa Balkana, da nekada u tim zapadnim zemljama ljudi imaju predrasude kada nas upoznaju, pre nego što nas zapravo upoznaju, i smatraju da smo ovakvi ili onakvi. Ista je stvar sa favelama. Dobrote ima svugde, treba je samo pronaći i prepoznati, pa čak dobrote ima i na takvim mestima. Ljudi naravno da ne vole to, oni žele da pošalju drugačiju sliku i shvatili su da od turizma i te kako može da se zaradi. Tako da mi se čini da favele menjaju svoju politiku i prihvataju turiste”, dodaje Marko.

Međutim, i sami Brazilci zaziru od ovih kvartova. Od odlaska u favelu pokušali su da ih odvrate i prijatelji koji su rođeni u Riju.

„Rekli su šta ćete tamo, mi smo tu rođeni, nikad nismo bili u faveli, šta uopšte tražite tu, tamo je opasno i slično. Jednostavno smo hteli da razbijemo taj mit, znali smo da takva nije baš situacija na terenu i da su ljudi ljudi, i tamo i bilo gde drugo na svetu”, naglasio je Stefanović.

Rosinja, koju je posetio, tretira se kao sirotinjski kraj. Ipak, razvijenija je od mnogih drugih favela u Brazilu – većina kuća je sazidana od betona i cigala, i ima kakvu-takvu kanalizaciju, vodu, struju.

Marko svedoči da ljudi tamo normalno žive, bez obzira na okolnosti, te da kao zajednica imaju sve osnovne stvari – škole, vrtiće, bolnicu, šoping centar, pijacu.

„Nije samo svaki stanovnik favele primoran da bude tamo, jednostavno to je izbor svakog od njih, jeste možda po rođenju i nametnut, ali definitivno tamo ima i ljudi koji nisu siromašni, koji nisu samo kriminalci, spadaju u neki srednji sloj ili klasu ali je njihov izbor da tu i dalje žive i jednostavno tako funkcionišu”, dodaje Stefanović.

Čime je Brazil omađijao turiste

Rosinja je nesumnjivo doprinela da se Brazil, neočekivano, probije na listu „Top pet destinacija” Gospodina sa izuzetnog puta. Najviše se, kaže, plašio da će ga tamo sačekati komercijala. Rio ga je u to potpuno razuverio.

„To je tako energična destinacija da teško može neko da ostane na to ravnodušan. Ja nisam neki urbani tip, ne oduševljavaju me previše neke moderne građevine, čuda arhitekture i slično, ja više volim energiju, volim da osetim tu vibraciju koju pruža i taj narod koji je tamo i sama destinacija, nekako me je kao vrtlog Rio uvukao u sebe i to je ono što ću definitivno pamtiti dok sam živ”, rekao je Marko koji je to iskustvo nesebično podelio sa svojim pratiocima na Instagramu.

Ističe da je reč o velikoj zemlji i da su, koliko god se trudili da vide što više, samo zagrebali po površini.

Kao neizostavne turističke atrakcije izdvaja brdo Korkovado, na kojem se nalazi čuvena statua Isusa Hrista, zatim Botaničku baštu sa preko 700 metara dugom Avenijom palmi, kao i Glavu šećera sa koje se pruža možda najlepši pogled na Rio de Žaneiro.

Na njega je, pored favela, najjači utisak ostavio let helikopterom iznad Rija.

„Tek iz vazduha možete da stvorite osećaj o kakvom se to gradu radi, koliko je to veliki grad i koliko su dijametralne te suprotnosti – sa jedne strane favele, sa druge strane luksuzni kvartovi, rajske plaže, a sve to opet oivičeno divljinom. I upravo je to ono što opisuje Rio – divlji, neobuzdan, živ, nedokučiv i kao takav potpuno hipnotišuć i magičan”, kaže Marko.