Patra – grad čuda Svetog Andreje, karnevala i nezaboravnih sutona

Ovde sve miriše na eukaliptus, pomorandže i more.

Patra je grčka kapija ka zapadu, iz velike luke brodovi redovno idu ka Italiji – Veneciji, Ankoni, Bariju.

Odavde se lako stiže do svih bisera Jonskog mora: Zakintosa, Kefalonije, Itake, Lefkade, Krfa.

Ujedno je i idealna polazna tačka za obilaske najvećih grčkih arheoloških lokaliteta koji se nalaze na Peloponezu: Mikene, Delfa, Epidaurusa, drevne Olimpije, Sparte.

Za manje od tri sata stiže se i do Atine, koja je udaljena nešto više od 200 kilometara. 

Bez obzira na veliku luku i mogućnosti kontakata sa mnogim kulturama, prvi utisak kada stignete u Patru jeste da je to „najgrčkiji” grad u kojem ste bili. Stranaca, čini se bar na prvi pogled, gotovo i nema, čak ni u jeku turističke sezone. Na svakom koraku nailazićete na ljubaznost i srdačnost domaćina, pogotovo kada im kažete odakle dolazite. 

Na engleskom ćete moći da se sporazumete sa većinom lokalaca, na drugim stranim jezicima baš i ne. Zanimljivo je da, uprkos povezanosti sa Italijom, italijanski ne govori gotovo niko. Engleski je masovnije u upotrebi i zbog toga što je veliki broj Patrana, u potrazi za boljim životom, okušao sreću preko okeana, najčešće u dalekoj Australiji. 

Današnja Patra u širem urbanom jezgru ima oko 280.000 stanovnika. 

To je grad lepe neoklasicističke primorske arhitekture, donekle već umornih oronulih fasada, koje pamte bolja vremena, ali i onih obnovljenih koje sijaju punim sjajem i čuvaju tajne prošlih vremena.

Fizički je podeljen na gornji, stariji deo grada, i donji, koji se razvio tek u poslednjih dvesta godina, a međusobno su povezani stepenicama. 

Od arheoloških lokaliteta, u gornjem gradu je dobro očuvan rimski Odeon i srednjovekovna tvrđava. Iskopine i istorijske i umetničke predmete još od neolitskog doba brižljivo čuva moderan arheološki muzej, smešten na ulazu u grad, sa atinske strane.

Patra sadrži tragove svih kultura koje su kroz nju prolazile vekovima, od mikenske, antičke grčke, rimske, vizantijske, do otomanske. Njeni stanovnici aktivno su učestvovali u grčkom ustanku protiv Turaka. Tokom Drugog svetskog rata grad je prilično stradao od italijanskih bombardovanja, da bi se obnovio u posleratnom periodu.

Zanimljivo je da je Patra bila jedan od prvih centara hristijanizacije u Evropi. Upravo u Patri razapet je Sveti Andreja apostol, a katedrala podignuta njemu u čast čuva njegove mošti i delove krsta na kojem je razapet. To je najveća pravoslavna crkva u Grčkoj i treća najveća na Balkanu, posle hrama Svetog Save u Beogradu i crkve Aleksandra Nevskog u Sofiji.

Sveti Andreja Prvozvani čudotvorac zaštitnik je grada i svaki 1. decembar, Dan Sv. Andreje, Patrani proslavljaju kao lokalni praznik, a monumentalna crkva odredište je hrišćanskih hodočasnika iz celog sveta. 

Ima nečeg mističnog kada uđete u to impozantno zdanje, poklonite se njegovim moštima i krstu i zapalite sveću. 

Samo vodite računa šta ćete poželeti u tom trenutku,  jer – ostvaruje se i ono što je gotovo nemoguće, proverili smo!

Najčešća okupljališta meštana u gradu su lepi urbani trgovi, od kojih su u Donjem gradu najpoznatiji Trg Sv. Đorđa (najstroži centar i nulta tačka grada) i Olgin trg, a u Gornjem – predivan, pinijama okružen Trg Ipsila Alonija.  

Omiljeno izletište i utočište od vreline tokom letnjih meseci je i mirisna šuma borova i eukaliptusa Dasilio, na brdu iznad centra grada. Odatle se pruža predivan panoramski pogled na centar, rivu i more. Naročito je opojna šetnja Dasiliom posle kiše, kad stoletna stabla ispuste sav kiseonik i miomirise u vazduh. 

Drugi najjači utisak kada posetite Patru jeste da je to grad koji nikada ne spava, u kojem stalno vrvi kao u košnici. Glavna gradska promenada, Ulica Rige Fereu (Rige od Fere), pulsira od hiljada mladih ljudi, čak i u doba korone. Kafići u marini ili obližnjim predgrađima Riju i Vrahneiki preplavljeni su mladim svetom, željnim druženja i razonode.

Patra je veliki univerzitetski centar, ima dva univerziteta, i hiljade studenata sa celog Peloponeza, ali i iz drugih krajeva Grčke koji tu provode svoje najlepše studentske dane. 

Neretko Patrani, ali i stanovnici obližnjih jonskih ostrva, poseduju više stanova u Patri, koje izdaju studentima, što je za mnoge dodatni siguran izvor prihoda.

Turisti najčešće odsedaju u hotelima na obližnjim plažama, od kojih su napoznatije u oblasti Rio, oko sedam kilometara od centra grada, u blizini najlepšeg mosta Grčke i ovog dela Evrope, arhitektonskog bisera koji spaja Peloponez sa kopnom, sagrađenog na moreuzu Rio – Adirio.

Hotel Porto Rio, jedan od najluksuznijih u Patri, ove godine prepun je gostiju upravo iz Srbije.  

Osim u Riju, poznate plaže nalaze se i u drugim mestima u okolini, kao što su Psatopirgos, ka istoku, ili Niforeika i Kato Ahaja ka zapadu. 

Najlepša je, svakako, više od osam kilometara duga peskovita Kalogrija, jedna od najlepših i najdužih plaža u Grčkoj, udaljena oko 45 kilometara od Patre, smeštena u gotovo afričkom ambijentu šume Strofilio, sa močvarom u pozadini i peščanim dinama visokim i do desetak metara, koje su oblikovali vetrovi i more. Ako imate sreće, ovde ćete naići i na jata pink flamingosa, koji su zaštitni znak obližnjeg hotela. 

U svetu je Patra poznata i po karnevalu koji svake zime, u februaru, uz pesmu i igru okupi na hiljade ljudi u šarolikim paradama i maskaradama, žurkama koje traju po ceo dan. Smatra se da je po atraktivnosti patranski karneval treći u svetu, ispred njega su samo neprikosnoveni Rio de Žaneiro i Venecija.

Tokom karnevala održavaju se tri grandiozne parade: dečja, noćna i velika nedeljna. Registracija za učešće traje više od mesec dana unapred, a prema pravilima, svaka tematska kostimirana grupa koja učestvuje ne može imati više od 300 članova. Ukupni broj učesnika parade u atraktivnim kostimima limitiran je na 35.000! Pa vi samo zamislite kako to izgleda.

Ove godine, nažalost, zbog situacije sa koronom, manifestacija je izostala u svom tradicionalnom obliku, pa je obeležena samo simbolično. 

Lokalna ulična pijaca u kvartu Sveta Sofija – kupujete voće, a ljubazni znatiželjni prodavci zagledaju vas i pitaju odakle ste. I onda ostanete bez teksta, kada na vaše "από Σερβία", prodavac pomorandži progovori na čistom srpskom, bez stranog akcenta i gramatičkih grešaka!

Andreas je studirao geologiju u Beogradu pre više od trideset godina i iz tadašnje jugoslovenske prestonice čuva u sećanju brojne lepe uspomene, a srpski još uvek govori perfektno.

Svet je mali, pa se ispostavilo da imamo i neke zajedničke prijatelje. Družio se nekada sa našom koleginicom, popularnom spikerkom Oljom Mijović.

Andreas nije usamljen slučaj. Mnogo je Patrana koji su završili fakultet u Beogradu. Upoznali smo još neke od njih. 

Aris je studirao režiju dve godine. Srpski teže govori, treba mu vremena da se priseti, ali će vam kao iz topa zapevati prastari hit Riblje čorbe: Do jutra ona je verna, i zaslužuje ljubav do groba… 

Njegova sadašnja supruga se sa nostalgijom priseća izvesnog Beograđanina Ace, ljubavi iz mladalačkih dana, kada je posećivala sestru koja je tamo studirala filologiju. Na srpskom ume da kaže samo „srce moje”.

Prvobitni utisak da je Patra „najgrčkiji” grad od svih, ovdašnji poznavaoci prilika nastojaće da vam razbiju. Pričaju vam kako je tako možda i bilo do devedesetih godina prošlog veka, kada je stigao talas imigranata iz Istočne Evrope. 

Dobra ekonomska situacija privukla je pre svega hiljade žena iz Ukrajine, Moldavije, Belorusije, Rumunije… Bilo je i onih koje su se bavile i prostitucijom ili plesale u lokalnim striptiz barovima. Ali uglavnom su radile po kućama, kažu, vrebajući dobru priliku za trajno udomljenje i sigurnu egzistenciju, a onda su razvodile sve što se razvesti dalo. 

Dobrostojeći Grci, sa visokim penzijama i nekretninama, bili su opčinjeni ženama uglavnom svetlijih vlasi, dugih nogu i tankih glasića, pa su razvodi bili masovni u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Bilo je tu sigurno i iskrenih ljubavi, ali i mnogo brakova iz interesa. Grkinjama se zato ovde diže kosa na glavi kada im pomenete žene iz Istočne Evrope.

A onda je kriza krajem prve decenije ovog veka kao rukom odnela sa sobom i talas imigranata sa Istoka. Kako su došli, tako su uglavnom i otišli. 

Bilo je kroz istoriju naravno i onih koji su bili opčinjeni upravo lepotom i temperamentom tamnookih Grkinja.

Jedan od njih bio je i Nemac Gustav Klaus, koji je sredinom 19. veka stigao u tek odnedavno samostalnu i od Turaka oslobođenu Grčku i na brdu iznad Patre kupio komad zemlje na kojoj je zasadio vinograd.

Legenda kaže da mu je za oko zapala mlada Grkinja po imenu Dafne, slatkih usana, vatrenih crnih očiju i tamne kose, pa je slatko, jako desertno vino koje je počeo da proizvodi, nazvao upravo po njoj – mavrodafne (crna Dafne).

Vino je postalo jedno od zaštićenih grčkih autohtonih vina sa geografskim poreklom, a vinarija „Ahaja Klaus” jedna od prestižnih destinacija za enologe i ljubitelje vina iz celog sveta.

Osim po desertnom vinu, Patra i ovaj deo Peloponeza poznati su i po ukusnim slatkim pomorandžama, kojih ima ne samo na plantažama u okolini nego i po celom gradu. U Patri je normalno da centralne gradske ulice i trgovi imaju drvorede mirisnih pomorandži, koje svojim narandžastim plodovima kite grad tokom zime.

Ali kada posle napornog dana, posla, obilazaka, ili samo uživanja na plažama poželite da pronađete spokoj i koji trenutak blaženstva, ne propustite legendarne zalaske sunca po kojima je Patra nadaleko čuvena – rame uz rame sa San Franciskom, Zadrom i još nekoliko zapadno orijentisanih metropola i urbanih celina.

Na rivi, promenadi uz plažu, iz marine sa jahtama ili sa brežuljaka u okolini grada, posmatrajte kako sunce svakoga dana kreira jedinstvene, nestvarne kaleidoskope boja dok tone u plavetnilo mora iza horizonta.