Pribojska banja, od lečenja do uživanja

Na visokoj rečnoj terasi, tek koji kilometar iznad grada, drevni manastir i vekovima staro lečilište. Nekada mesto čuvenih termi Rimljana, Pribojska banja, danas je poznato lečilište na krajnjem jugozapadu Srbije.

„Pribojska banja je centar rehabilitacije posttraumatoloških i reumatskih pacijenata zapadne Srbije i čitave Raške oblasti. Pribojska banja je pionir i centar primene tradicionalnih metoda lečenja“, kaže fizijatar dr Dušan Đerić.

Sa prošle godine rekonstruisanim bazenima i RH centrom, više od 700 kategorisanih ležajeva u privatnom smeštaju i 13.000 ostvarenih noćenja, banja je nosilac razvoja turizma pribojskog kraja.

„Razvijamo i turizam koji je za sada dosta popularan – aktivan odmor u prirodi. Između ostalog, tu su rafting klubovi, planinarska društva, a kroz investicije, odnosno projekte, stavićemo akcenat na razvoj ribarskog turizma“, navodi direktor TO Priboj, Vlade Radović.

Džemo Kratović iz Priboja kaže da u reci ima dosta ribe – šarana, somova, babuški...

Planine u okruženju, živopisna dolina reke Lim i Potpećkog jezera na njoj, poslednjih godina, ovdašnju ponudu čine bogatijom i raznovrsnijom.

Sve što vam treba da biste uživali jeste ljubav prema prirodi, vodi, splavarenju. Sve drugo, smeštaj, čamce, štapove, stručnu pomoć, možete dobiti ovde, u prošle godine otvorenom Ribarskom naselju.

„Rafting na relaciji od gornjeg toka Lima, na relaciji od manastira Kumanice do plaže Lučice ili iz Priboja do Setihova gde prelazimo granicu BiH. Na toj manifestaciji dobijaju mnogo adrenalina, mnogo prirode, mnogo čiste vode“, ističe predsednik Rafting kluba „Jastreb“, Siniša Laković.

„Pet planina, pet vrhova preko 1.000 metara nadmorske visine. To su planine Pobijenik, Bić, Crni vrh, Banjsko brdo, Oštrik, koje su dostupne za sve planinare različite starosne strukture i kondicione spremnosti“, kaže predsednica planinarskog kluba „Ljeskovac“, Valentina Toković.

Turističku ponudu ovde grade na prirodnim potencijalima ali i temeljima bogatog kulturno-istorijskog nasleđa.

„Postoje 143 lokaliteta sa arheološkom građom, počev od neolita pa do kasnog srednjeg veka. Na nekih 40 kilometara dužnih nalazi se pet utvrđenih gradova, dva manastira koja se pominju u Studeničkom tipiku“, objašnjava Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

Ma kakva bila vaša interesovanja, jedno je sigurno – uz ovakav izbor teško je odoleti izazovima koje nude ovdašnja prošlost, planine, reka, jezero ili lekovite vode Pribojske banje.