Misterija agresivnih foka – virus besnila se širi duž obale Južne Afrike

Jedan od onih koji su se našli na meti zaražene životinje bio je Robert Sajvrajt vodič kajakaških tura u Južnoj Americi.

U februaru je vodio grupu turista na kajacima kroz luku Haut Bej na Kejpskom poluostrvu u Južnoj Africi kada im se približila foka sa jednim zakrvavljenim okom. Nekoliko puta je udarila u jedan od kajaka, a zatim, kako kaže Sajvrajt, „jednostavno izgubila kontrolu“.

Počela je da napada kajak i da ga neprestano ujeda. Sajvrajt je pomogao turistima da izađu iz vode, ali je foka potom krenula na njega.

„Uspela je nekoliko puta da mi zarije zube u telo“, kaže on.

Završio je u bolnici, gde je podvrgnut rekonstruktivnoj operaciji i primio više doza zaštite nakon izlaganja virusu. Foka je kasnije eutanazirana sa obale, ali njeno telo nije bilo moguće izvući iz mora i testirati.

Sajvrajt, međutim, nema mnogo dileme šta se dogodilo.

„Sudeći po ponašanju, gotovo da nema sumnje da je imala besnilo. Sa tom fokom definitivno nešto nije bilo u redu“, kaže on.

Besnilo je virusna bolest koja izaziva teško zapaljenje mozga i kičmene moždine. Prenosi se pljuvačkom, najčešće ujedom ili ogrebotinom zaražene životinje. Kada se pojave simptomi, bolest je gotovo uvek smrtonosna.

Ali do pre nekoliko godina niko nije znao da morski sisari mogu da budu deo lanca prenosa ovog virusa.

Prvi znaci epidemije

Da nešto nije u redu, stručnjaci su počeli da primećuju još 2021. godine.

„Odjednom smo počeli da viđamo neobjašnjivo agresivno ponašanje foka“, kaže Greg Olofse, upravnik obalskog područja Kejptauna.

Tokom prethodnih 20 godina zabeležio je svega nekoliko slučajeva u kojima su foke ujele ljude. Odjednom su takvi susreti postali sve češći.

U to vreme bio je poznat samo jedan slučaj besnila kod foke – kod prstenaste foke na Svalbardu u Norveškoj, još 1980. godine. Nije bilo dokaza da se virus proširio među drugim fokama.

Zato su naučnici u početku tražili druga objašnjenja.

Jedna od mogućnosti bilo je cvetanje algi. Neke alge proizvode domoinsku kiselinu, neurotoksin koji kod životinja može da izazove neurološke poremećaje, agresivnost i neobične pokrete.

„Niko nije pomislio da bi moglo da bude besnilo“, kaže Ernest Ngoepe, istraživač iz Južne Afrike koji proučava pojavu bolesti kod foka.

I drugi zdravstveni problemi, uključujući misteriozni pomor životinja iz 2021. godine, dodatno su otežali uočavanje onoga što se zapravo dešavalo.

Odgovor je stigao tek u maju 2024. godine.

Jedan pas je dobio besnilo nakon napada foke. Pošto je besnilo kod pasa retko u Zapadnom Kejpu, stručnjaci su počeli da sumnjaju da je izvor zaraze bila upravo foka.

Testiranje četiri životinje potvrdilo je sumnje. Tri foke koje su pokazivale neobično agresivno ponašanje bile su pozitivne na virus.

Naknadna testiranja potvrdila su više od 100 slučajeva besnila kod foka na Kejpu od 2024. godine.

Koliko je životinja zaraženo, međutim, niko ne zna.

Na tom području živi oko dva miliona foka, a jedini pouzdan način da se utvrdi da li je životinja zaražena jeste analiza njenog moždanog tkiva nakon uginuća.

„U suštini, tražite leševe, vučete ih po plaži, odsecate im glave i vadite mozak. Nije prijatno“, kaže Tes Gridli iz organizacije Sea Search.

Od šakala do foka

Naučnici su potom pokušali da utvrde kako je virus uopšte stigao do morskih životinja.

U početku su sumnjali na domaće pse.

„Ali u Kejptaunu nemamo besnilo kod pasa“, kaže Ngoepe.

Genetičkim sekvenciranjem i analizom evolutivnih veza između virusa naučnici su uspeli da pronađu mogući izvor.

Trag je vodio do crnoleđih šakala – životinja za koje je poznato da prenose besnilo u Južnoj Africi.

Šakali žive u blizini kolonija foka, gde love mladunce i hrane se uginulim životinjama. Naučnici pretpostavljaju da je virus mogao da pređe sa šakala na foku tokom sukoba.

Genetičke analize pokazuju da je virus u populaciju foka najverovatnije ušao još oko 2015. godine.

To znači da je godinama bio prisutan, a da niko nije znao za njega.

Kako vakcinisati dva miliona foka

Sada stručnjaci pokušavaju da ograniče širenje bolesti vakcinacijom foka koje su navikle na ljudsko prisustvo i eutanazijom životinja za koje se sumnja da su zaražene.

Ali razmere problema su ogromne.

Pojedinačne foke moguće je vakcinisati. Nemoguće je, međutim, sistematski vakcinisati sve životinje koje se kreću od obala južne Angole, preko Namibije, do istočnog Kejpa u Južnoj Africi.

„Kako vakcinisati dva miliona kejpskih medvedica? Radimo u potpunoj nepoznanici“, kaže Gridli.

Dodatni problem je to što svaka životinja mora da primi i dopunsku dozu vakcine.

„Sve foke izgledaju isto, tako da ne biste znali koja je već vakcinisana. To jednostavno nije izvodljivo“, kaže Olofse.

Ni oralna vakcinacija nije rešenje. Kod nekih životinja vakcina se stavlja u mamac, ali foke plen jedu živ, pa im vakcinu nije moguće jednostavno ostaviti u hrani.

Način života ovih životinja dodatno pogoduje širenju virusa.

Kejpske medvedice su veoma društvene i žive u velikim kolonijama. Istovremeno, mogu da pređu ogromne udaljenosti – foka za jedan dan može da prepliva i do 100 kilometara.

Zaražena životinja tako tako može da prenese virus iz jedne kolonije u drugu.

Ljudi i dalje na meti

Od besnila širom sveta svake godine umre oko 59.000 ljudi. Brza medicinska pomoć može sprečiti razvoj bolesti, ali kada se pojave simptomi, besnilo je gotovo uvek smrtonosno.

Prvi potvrđeni napad foke na čoveka u Kejptaunu dogodio se u julu 2022. godine.

Od tada su zabeleženi brojni novi slučajevi. Samo jednog dana u septembru 2026. godine, foka za koju se sumnjalo da ima besnilo ujela je devet ljudi, među kojima je bilo šestoro dece, na plaži Mizenberg.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da nema razloga za izbegavanje mora.

Do sada nije zabeležen slučaj prenosa besnila sa foke na čoveka.

Bolest je, međutim, postala endemska u populaciji foka, što znači da je više nije moguće jednostavno iskoreniti. Cilj je zato da se njeno širenje drži pod kontrolom.

„To je sporo tinjanje u populaciji – povremeno se pojavi novo žarište“, kaže Olofse.

Iako je verovatnoća da će čovek biti napadnut mala, stručnjaci upozoravaju da divljim životinjama uvek treba ostaviti dovoljno prostora.