Gde počivaju divovi – u dubinama Indijskog okeana otkriveno najveće groblje kitova na svetu

Koristeći podmornicu "Fendoudze", tim kineskih istraživača je u "Zoni preloma Dijamantina", zapadno od Australije, otkrio koridor  dug 1.200 kilometara, na kome se nalazi mnoštvo skeleta kitova. Tokom 32 zarona na dubinama do 7.000 metara, dokumentovali su skoro 500 skeleta i fosila. "Bili smo zapanjeni", rekao je Sjaotung Peng, vodeći autor studije, dodajući da je "otkrivanje nekropole ovih razmera bilo potpuno neočekivano". Iako je poznato da tela uginulih kitova hrane dubokomorske zajednice, ovakva koncentracija do sada nikada nije viđena.

Prozor u praistoriju dubina

Ovo groblje kitova nije samo najveće, već i najstarije i najdublje poznato na Zemlji. Analiza prikupljenih uzoraka, objavljena u časopisu Nature, otkrila je da neki od fosila datiraju čak do 5,3 miliona godina u prošlost, u doba ranog pliocena. Među ostacima su identifikovane postojeće vrste, poput Endrjuovog i trakastozubog kljunastog kita, ali i izumrle vrste.

Paleontolozi su čak identifikovali potpuno novu, izumrlu vrstu kljunastog kita, nazvanu Pterocetus diamantinae. Kreg Smit, okeanograf koji je otkrio prvi "pad kita" 1987. godine, nazvao je ovo otkriće "izuzetno uzbudljivim" i od ogromnog značaja za razumevanje kompleksne evolucije kitova.

Oaze života u večnoj tami

Kada kit ugine, njegovo telo tone na dno, stvarajući "pad kita" koji postaje izvor hrane i energije za čitave ekosisteme. Istraživači su na pet novijih skeleta zatekli "užurbane" zajednice dubokomorskih stvorenja. Kosti su bile prekrivene gustim slojem mikroba i crvima iz roda Osedax, poznatim kao "crvi koji jedu kosti".

Oko njih su se kretale meduze, zmijaste zvezde, rakovi i školjke, od kojih su mnoge vrste, kako veruju naučnici, potpuno nove za nauku. Ovi "padovi kitova" funkcionišu kao evolutivna žarišta i biogeografske "odskočne daske" koje povezuju udaljene zajednice, slično hidrotermalnim izvorima.

Naučnici veruju da je reč o kombinaciji nekoliko faktora. Zona Dijamantina je popularno lovište za kljunaste kitove, specijalizovane za lov na ekstremnim dubinama. Zaranjanje na više od 3.000 metara je fiziološki zahtevno i povećava rizik od fatalne iscrpljenosti. Uz to, topografija rova u obliku slova V deluje kao levak koji kanališe tonuće leševe u uski koridor. Izuzetno niska stopa sedimentacije zatim omogućava da ove kosti ostanu izložene milionima godina.

Ekstrapolacijom broja kostiju, procenjuje se da bi na čitavom području moglo biti i do deset miliona leševa kitova, što predstavlja ogromno i do sada nepoznato skladište od oko 6,7 miliona tona ugljenika. Ovo otkriće je tek početak. Američki paleontolog Stiven Godfri uporedio je pronalazak sa prvim otkrićem hidrotermalnih izvora. "Ovo otkriće me je podsetilo na trejler za prvi u nizu epskih filmova", prokomentarisao je Godfri. "Nadam se da nas čeka još mnogo ovakvih blokbastera."