Zlato, srebro, bakar i gvožđe – kako će globalno zagrevanje otključati riznicu Antarktika

Studija objavljena u časopisu Nature Climate Change prva je koja u projekcije pojave kopna bez leda na Antarktiku uključuje glacioizostatičko prilagođavanje – proces u kojem se kopno ispod teških ledenih pokrivača izdiže nakon njihovog povlačenja. Rezultati pokazuju da bi klimatske promene mogle da otkriju potencijalno vredne mineralne resurse, što bi moglo da podstakne ponovno pregovaranje međunarodnih sporazuma koji trenutno upravljaju Antarktikom.

„Kako se na Antarktiku bude pojavljivalo sve više površina bez leda, zemlje bi mogle postati zainteresovanije za njihov mineralni potencijal“, rekla je Erika Lukas, geofizičarka sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu i vodeća autorka nove studije.

Resursi koji izranjaju

Ispod ledenog pokrivača Antarktika nalazi se raznolik pejzaž sa planinama, kanjonima, dolinama, pa čak i vulkanima. Kako se klima zagreva, ledeni pokrivač se polako povlači, otkrivajući deo tog kopna.

Međutim, do sada su projekcije pojave kopna bez leda uzimale u obzir samo promene na ivicama leda, odnosno kako će se prostorni obuhvat ledenog pokrivača menjati. Simulacije buduće dostupne površine Antarktika nisu uzimale u obzir kako će se kopno izdizati nakon što se oslobodi leda, niti kako će različiti scenariji porasta nivoa mora uticati na količinu novonastalog kopna bez leda.

Njene projekcije uključile su ove faktore tako što su u obzir uzele očekivane promene nivoa mora, podatke o debljini Zemljine litosfere i procene kako će odsustvo gravitacionog uticaja ledenog pokrivača uticati na izdizanje kopna.

Studija procenjuje da bi do 2300. godine moglo da se pojavi 120.610 kvadratnih kilometara, 36.381 kvadratni kilometar i 149 kvadratnih kilometara kopna, u uslovima visokog, srednjeg i niskog topljenja leda. „Znamo da se led povlači i da se linija uzemljenja povlači već tokom poslednjih nekoliko decenija“, dodala je Lukas.

Politika oko Južnog pola

U područjima za koja Lukas i njen tim predviđaju da će biti bez leda do 2300. nalaze se poznata ili pretpostavljena nalazišta bakra, zlata, srebra, gvožđa i platine – ključnih minerala za industriju, ali i vrednih metala sami po sebi.

Studija posebno ukazuje da će se najveće nove površine bez leda verovatno pojaviti na teritorijama na koje polažu pravo Argentina, Čile i Ujedinjeno Kraljevstvo, i da sadrže različite mineralne resurse, uključujući bakar, zlato, srebro i gvožđe.

Trenutno komercijalna eksploatacija minerala na Antarktiku nije dozvoljena, iako Antarktički sporazum dozvoljava aktivnosti povezane sa mineralnim resursima isključivo u naučne svrhe.

Ako eksploatacija mineralnih resursa postane jednostavnija, zemlje koje polažu teritorijalna prava mogle bi imati motiv da ponovo pregovaraju o tim pravilima, navode autori studije. Prva prilika za to je 2048. godina, kada potpisnice sporazuma mogu zatražiti reviziju ekološkog protokola.

Autori studije smatraju da bi ove promene mogle izvršiti pritisak na pravni okvir koji reguliše aktivnosti vezane za mineralne resurse u regionu.

„To je razumna procena. Međutim, pojava kopna bez leda, kakvu predviđa nova studija, sama po sebi verovatno neće izazvati velike promene u upravljanju Antarktikom“, napisao je Tim Stivens, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sidneju, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Kontinent će i dalje ostati izuzetno zahtevno okruženje za eksploataciju mineralnih resursa“, dodao je Stivens, naglašavajući da bi promene u antarktičkom okruženju mogle podstaći veću saradnju i jači fokus na zaštitu životne sredine u okviru Antarktičkog sporazuma.