Kitovi iz jata okupili se da pomognu ženki tokom porođaja i mladunčetu

Devetnaestogodišnja ženka po imenu Raunder bila je okružena članovima porodice i drugim članovima zajednice dok je trebalo da na svet donese svoje drugo mladunče.

Tim iza međunarodnog Projekta Seti (Project Ceti), koji pokušava da odgonetne kako kitovi komuniciraju, bio je u čamcu u blizini jata od 11 kitova kod obale karipskog ostrva Dominika 8. jula 2023. godine.

Tokom skoro pet i po sati, naučnici su dokumentovali ponašanje grupe. Posmatrali su životinje iz čamca, snimali ih dronovima i beležili zvukove ispod površine vode. Podaci koje su prikupili, a koji su objedinjeni i objavljeni u četvrtak u časopisima Scientific Reports i Science, predstavljaju izuzetnu retkost u istoriji nauke.

Od 93 vrste kitova – grupe koja uključuje kitove, delfine i morske pliskavice – čovek je samo devet imao priliku da posmatra kako se rađa u divljini. Još ređe smo bili svedoci situacija u kojima su kitovi, koji nisu u srodstvu sa majkom, pomagali.

Član tima Projekta Seti, Šejn Gero, rekao je za New Scientist: „Ovo je prvi dokaz o pomoći pri porođaju sisara koji nisu primati. Fascinantno je videti međugeneracijsku podršku bake njenoj ćerki koja se porađa i podršku drugih ženki sa kojima mama nije u srodstvu“.

Porođaj je trajao 34 minuta. Tokom porođaja, druge odrasle ženke su zaronile ispod leđnog peraja ženke Raunder, često plivajući na leđima dok su glavama okrenute ka njenoj genitalnoj regiji.

Odmah nakon rođenja, ponašanje jata se „brzo promenilo“ i svaki član grupe postajao je aktivan, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports. Svi odrasli su dodirivali bebu glavama i telima, napisali su istraživači. Kitovi su usmeravali njuške ka novorođenčetu, gurali ga okolo, pod vodom i iznad površine vode.

Ovo fascinantno ponašanje potiče iz perioda pre više od 36 miliona godina i veruje se da je posledica jedinstvene istorije kitova. Nakon što su njihovi daleki preci napustili vodu i prilagodili se životu na kopnu, kitovi su jedini sisari koji su se vratili u okean. Ponovni ulazak u vodu zahtevao je neke evolutivne trikove kako bi se sprečilo davljenje novorođenčadi.

Na primer, mladunci kitova se rađaju tako što najpre izlazi rep, a ne glava kao što je to slučaj kod drugih sisara. Međutim, iako novorođene ulješure postaju talentovani plivači u roku od nekoliko sati, one mogu da potonu neposredno nakon rođenja.

Dakle, drugi kitovi moraju da podignu mladunče „kako bi sprečili novorođenče da potone, a istovremeno i da bi olakšali njegov prvi udisaj“, navode istraživači.

Primati, uključujući ljude, jedini su drugi sisari za koje se zna da pomažu jedni drugima tokom porođaja.

Komunikacija se promenila kad su naišli neznanci

Naučnici su takođe zabeležili kako kitovi proizvode mnoge zvukove, uključujući značajne promene u „vokalnom stilu“ tokom važnih događaja, navodi se u studiji. Jedna od takvih situacija bila je kada se grupa druge vrste kitova približila jatu ulješura nakon porođaja.

Promene u vokalnom izražavanju sugerišu da se grupa koordinisala kako bi podržala porođaj – ili zaštitila novorođenče, naglašavaju istraživači. Ulješure imaju jednu od najdužih trudnoća u životinjskom carstvu, sa periodom gestacije koji traje do 16 meseci. Kada se mladunci rode, već su dugački četiri metra. Oslanjaju se na majčino mleko najmanje dve godine.

Kako rastu, mladi postaju centar svoje društvene zajednice i drugi pomažu u čuvanju dece dok majka traži hranu.

Nakon što je porođaj snimljen 2023. godine, jato nije ponovo viđeno više od godinu dana. Zatim je novorođenče primećeno sa Akrom i Aurorom – ostalim mlađim članovima jata – 25. jula prošle godine.

Preživljavanje prve godine bio je dobar znak da će kit dostići odraslo doba, zaključili su stručnjaci koji su deo Projekta Seti.