Drina bez premca – ribolovci i ljubitelji prirode traže hitnu zaštitu reke

Bez obzira iz kog dela Srbije dolaze, ribolovci nemaju dilemu koju reku smatraju neprikosnovenom.

„Ne bih dao moju Drinu za more nikako, šanse nema“, kaže Goran Antović iz Kosovske Mitrovice. „Drina nastaje ovde u Šćepan Polju, spajanjem Tare i Pive i posle 346 kilometara se uliva u Savu“, navodi Goran Radović iz grupe „Spasimo Drinu“.

Ceo rečni tok Drine Goran je oživeo neobičnom rukotvorinom za eko domaćinstvo u Bačevcima, mestu okupljanja ribolovaca sa svih meridijana. Domaći tvrde da su naše reke ugrožene.

„Bespravne vikendice, bespravni splavovi. Krađa cveta na sve strane, što od strane zvaničnih privrednih ribara, što od strane onih koji i nemaju tu dozvolu“, kaže Dragan Ilić, globalni moderator sajta Vukovi sa Dunava.

Ljubitelji ribolova iz svih sfera života i poznate javne ličnosti formirali su grupu „Spasimo Drinu“, kako bi pronašli rešenje za trajno očuvanje ekosistema reke i razvoj turizma u skladu sa prirodom.

„I poštovati zakonske principe gradnje, tamo gde nije dozvoljena treba da ostane zabranjena, tamo gde može treba da bude izgrađeno, ono što je neophodno za infrastrukturu jedne turističke destinacije, kao što je Drina. Celo Podrinje je praktično turistička destinacija“, kaže prof. dr Miroslav Vukosavljević.

„A na prvom mestu mora da se promeni zakon da se Drina, ili da se izuzme iz tog zakona ili da se vrati ta koncesija na lokalna udruženja. Ipak, o lokalnim vodama najbolje će da se brinu oni sa lokala. Oni znaju sve te sitne probleme, što neki drugi koncesionar iz neke sredine ne može da ih vidi i prepozna“, kaže Goran Radović iz grupe „Spasimo Drinu“.

Savesni ribolovci trude se da ulove trofej, ali da bogatstvo Drine ne ugroze prekomernim izlovljavanjem. Ličnim primerom grupa „Spasimo Drinu“ to uvek dokazuje, ali kažu da budućnost ribolova i turizma ne zavisi samo od njih. Očuvanje tog bisera prirode počiva na kolektivnoj svesti.