Indija pri kraju izgradnje najvećeg postrojenja na svetu za proizvodnju struje na sunce i vetar

Teren je neverovatno ravan, tlo je belo od soli, područje je uglavnom nenaseljeno, a signal za mobilne telefone ovde jednostavno – ne može da dopre. Naizgled beskrajnom površinom, protežu se redovi ogromnih električnih tornjeva, dok konvoji kamiona nose lopatice turbina koje su duže od krila aviona, a gomila solarnih panela izdiže se iz močvarnog tla.

Najveći zeleni energetski park na svetu usred slanih pustinja

U pitanju je „Kavda", mesto na kome Indija gradi najveći svetski projekat obnovljive energije. Prostirući se na 726 kvadratnih kilometara – oko sedam puta veće od grada Pariza – očekuje se da će park obnovljive energije Kavda generisati 30 gigavata energije kombinovanjem solarne i vetroelektrane na istoj lokaciji u zapadnoj Indiji.

Kada bude u potpunosti operativan, park će proizvoditi dovoljno električne energije da snabdeva zemlju veličine Čilea ili Holandije. Kina možda predvodi globalnu trku u pogledu ubrzanja u procesu korišćenja kapaciteta obnovljive energije, ali nijedna lokacija uporediva sa „Kavdom" ne postoji nigde drugde u svetu.

Kombinacija sunca i vetra za neprekidnu proizvodnju

Turbine su visoke oko 200 metara. Svaka lopatica, dugačka 78 metara, transportuje se na specijalizovanim prikolicama koje se kreću u zoru, pre nego što vrućina i vetar učine gradnju nebezbednom.

Lokacija će na kraju imati skoro 60 miliona solarnih panela, mnogi će biti postavljeni na trakere koji se naginju tokom dana kako bi maksimizirali „upijanje“ sunčeve svetlosti.

Noću, brzina vetra raste, omogućavajući turbinama da dalje „preuzmu posao“, dok proizvodnja solarne svetlosti opada.

Indijska energetska trka sa Kinom

„Kavda" se gradi u trenutku kada se indijski elektroenergetski sistem brzo širi kako bi se takmičio sa Kinom, koja sa oko 1,8 teravata ima 40% globalno instaliranog kapaciteta obnovljivih izvora energije, kao i čvrstu kontrolu nad lancima snabdevanja za proizvodnju solarnih panela i baterija.

Prošle godine, Indija je postigla cilj dodavanja 50 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije – jedan od najvećih godišnjih dodataka na globalnom nivou – čime je njen ukupni kapacitet nefosilnih goriva dostigao oko 262 gigavata. To je sada više od polovine njenog ukupnog instaliranog proizvodnog kapaciteta koji iznosi oko 510 gigavata.

Velika pitanja: mreža, ugalj i zavisnost od Kine

Ali rad na ovom jedinstvenom parku nameće i neka pitanja: Da li se postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije mogu graditi u dovoljno velikom obimu da bi pouzdano snabdevala brzorastuću ekonomiju koja se i dalje u velikoj meri oslanja na ugalj? Da li će se indijska neujednačena prenosna mreža dovoljno brzo nadograditi da bi se sva ova vrsta energije zaista dopremila do domaćinstava i industrije? I šta se dešava ako Indija mora sve ovo da uradi sama, bez oslanjanja na uvoz iz Kine?

Adani – diverzifikacija, ali ne i kraj uglja

Veći deo projekta „Kavda" razvija „Adani grin enerdži“ i predstavlja ogroman izdatak za širu „Adani grupu“, koja je takođe najveći uvoznik uglja u Indiji i upravlja nekim od kontroverznijih rudarskih operacija u rudarstvu širom sveta.

Ne radi se o prelasku sa „prljavog“ uglja na obnovljive izvore energije – „Adanijevo" carstvo uglja neće uskoro biti zatvoreno. Umesto toga, plan da se doda 50 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije do kraja ove decenije smatra se razumnom poslovnom odlukom, diverzifikujući snabdevanje Indije energijom, piše Independent.

Mešavina izvora energija kao dobitna kombinacija

Ašiš Kana, izvršni direktor „Adani grin enerdži“, kaže da je kompanija fokusirana na „zadovoljavanje rastućih energetskih potreba najbrže rastuće velike svetske ekonomije i da to mora doći iz mešavine izvora“.

„Indija je i dalje jedna četvrtina svetskog proseka kada je u pitanju potrošnja električne energije po glavi stanovnika. Ako BDP raste šest do sedam procenata, potražnja za električnom energijom raste bliže devet procenata. Zemlji je potrebna energija u velikim razmerama, a obnovljiva električna energija će igrati veoma ključnu ulogu u zadovoljavanju te potražnje“, rekao je Kana.

Kana dodaje da Indija za sada ne može da zadovolji svoje energetske potrebe samo obnovljivim izvorima energije, tvrdeći da oni moraju da rade paralelno sa korišćenjem uglja jer potražnja nastavlja da raste.

„Potrebno nam je bazno opterećenje (iz izvora kao što su tradicionalne elektrane na ugalj) i potrebni su nam obnovljivi izvori energije, oni moraju da koegzistiraju“, objašnjava on i naglašava: „Pitanje nije jedno naspram drugog, već koji udeo dolazi odakle i po kojoj ceni“. Ono što Kana opisuje, odvija se u celom indijskom energetskom sektoru.

„Dok ugalj i dalje dominira kao resurs u proizvodnji električne energije – energijom koja se zapravo koristi – izgradnja novih proizvodnih kapaciteta se pretežno odnosi ns obnovljive izvore energije“, kaže Čarit Konda, energetski analitičar u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

„Ono što vidite u Kavdi se ne razlikuje mnogo od onoga što se dešava širom zemlje. Skoro 70 do 80 procenata novih instalacija kapaciteta za proizvodnju energije svakog kvartala tokom poslednje tri do četiri godine dolazi iz solarne energije i vetroelektrana. Prati se ekonomija, prate se dešavanja u politici“, dodao je Konda.

Ekstremni uslovi gradnje: so, vrućina i nestabilno tlo

Priprema lokacije projekta Kavda zahtevala je obnovu pejzaža od nule. Zemljište je toliko slano i nestabilno da se nije moglo koristiti u izvornom obliku. Svaka turbina se nalazi na dubokoj kamenoj osnovi, koja je ukopana na šest do devet metara dubine i dodatno je svaka ta baza obezbeđena armiranim betonom. Sastav zemljišta se menja svakih nekoliko metara, što znači da svaka lokacija vetroturbine mora biti pojedinačno proučena.

„Ovo nisu turbine koje možete jednostavno uzeti sa evropske platforme i instalirati u Indiji. Morali smo da razmišljamo iz indijske perspektive“, objašnjava Milind Kulkarni, izvršni direktor kompanije „Adani vind".

Još jedno veliko ograničenje bile su ekstremne vrućine. Letnje temperature u Kavdi mogu porasti i do 50°C. Mnoge turbine dizajnirane za umerenu klimu gube efikasnost ili se moraju isključiti pod takvim uslovima.

„Naše turbine su projektovane da rade na 50°C bez smanjenja snage“, kaže Kulkarni i dodao: „To su retke klase turbina koje to mogu“.

Roboti, premazi i desalinizacija

Zatim, tu je bio i problem sa vodom. Podzemne vode u Kavdi su slanije od morske vode, sa ukupnim rastvorenim čvrstim materijama koje se približavaju meri od 30.000 miligrama po litru. Sada postrojenja za desalinizaciju snabdevaju radnike vodom za piće i vodom za hlađenje. Putevi, sistemi za odvodnjavanje, mobilna povezanost i stambeni objekti morali su biti izgrađeni pre nego što je proizvodnja energije mogla da počne.

Kada je reč o solarnim panelima kojki su izloženi vazduhu zasićenom solju, oni zahtevaju specijalizovani premaz i često čišćenje, što se obavlja bezvodnim robotskim sistemima kako bi se izbeglo rasipanje desalinovane vode.

Brza izgradnja i ambiciozni planovi

Izgradnja ovog parka je počela u aprilu 2023. godine. Za oko devet meseci, solarna energija je već počela da teče u mrežu. Ubrzo je usledila proizvodnja struje iz energije vetra i trenutno je već u funkciji u kapacitetu od sedam gigavata. Cilj je da se svake godine doda četiri do pet gigavata.

Sama arhitektura lokacije odražava pokušaj da se reši jedna od najvećih slabosti obnovljivih izvora energije: povremenost. Solarna energija i energija vetra su kombinovani jer se njihovi obrasci proizvodnje dopunjuju. Solarna proizvodnja dostiže vrhunac tokom dana, vetrovi jačaju noću. Zajedno, oni ujednačavaju snabdevanje, iako ne eliminišu praznine.

Skladištenje energije kao kritična karika

Ta preostala praznina je skladištenje što se karakteriše kao kritično.

„Adani“ je nedavno najavio planove za izgradnju najvećeg indijskog sistema za skladištenje energije u baterijama u Kavdi, postrojenja od 1.126 megavata sa kapacitetom skladištenja od 3.530 megavat-sati. Sistem, za koji se očekuje da bude pušten u rad do marta 2026. godine, dizajniran je da skladišti višak energije i oslobađa je tokom perioda niske proizvodnje, pomažući u stabilizaciji mreže i smanjenju oslanjanja na rezervne kopije fosilnih goriva.

„Skladištenje energije je kamen temeljac budućnosti zasnovane na obnovljivim izvorima energije“, objavio je Gautam Adani, multimilijarder i šef konglomerata „Adani", u saopštenju kojim se najavljuje projekat. Kompanija planira da poveća kapacitet skladištenja energije u baterijama na 50 gigavat-sati u roku od pet godina.

Kontroverze i finansijski rezultati

Kris Rajt, glavni analitičar u „Karbon bridžu“ kaže da međunarodni imidž „Adani grupe“ i dalje proizvodi zabrinutost oko njenog poslovanja sa ugljem. U Australiji se taj posao i dalje širi, a postavljaju se ozbiljna pitanja s obzirom na kontroverze oko bezbednosti rudnika, smanjenih honorara i poreskih obaveza.

Ali on napominje da najnoviji finansijski izveštaji grupe pokazuju da se njihova investicija u obnovljive izvore energije isplaćuje, „prateći slabljenje poslovanja kompanije u trgovini ugljem“.

Ako tražimo prekretnice u globalnom prelasku sa fosilnih goriva, 2025. godina je označila neku vrstu prekretnice. Proizvodnja energije iz uglja pala je i u Indiji i u Kini prvi put za više od pet decenija, jer je izgradnja novih solarnih i vetroelektrana rasla dovoljno brzo da zadovolji rastuću potražnju za električnom energijom.