Važnog resursa je sve manje, predlaže se novi termin: Vodni bankrot

Svet ulazi u eru „globalnog vodnog bankrota“, gde se reke, jezera i vodonosni slojevi iscrpljuju brže nego što priroda može da ih obnovi, saopšteno je iz Istraživačkog instituta Ujedinjenih nacija. Tvrdi se da su decenije prekomerne upotrebe, zagađenja, uništavanja životne sredine i klimatskog pritiska dovele mnoge vodne sisteme do tačke koja je van mogućnosti oporavka i je bila potrebna nova klasifikacija.

Важног ресурса је све мање, предлаже се нови термин: Водни банкрот

„Zabrinutost i krize uslovljene zbog nestašice vode više nisu dovoljni opisi nove realnosti kada je voda u pitanju“, navodi se u novom izveštaju Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta UN (UNU-INWEH).

„Zabrinutost i kriza bi bili termini koji navode na vrstu upozorenja o budućnosti koja se još može izbeći, ali svet je već prešao u novu fazu, navodi se.

Izveštaj predlaže alternativni termin „vodni bankrot“ – stanje u kojem dugoročna potrošnja vode premašuje obnavljanje zaliha i toliko ozbiljno šteti prirodi da se prethodni nivoi realno ne mogu vratiti.

To se odrazilo na smanjenje zapremine pa i površine velikih svetskih jezera, navodi se u Izveštaju, i sve veći broj velikih reka koje ne uspevaju da dosegnu do ušća ili mora i okeane tokom određenih delova godine.

Svet je izgubio ogromne rezervoare močvara, sa otprilike 410 miliona hektara – skoro veličine Evropske unije – nestalo je tokom poslednjih pet decenija.

Iscrpljivanje podzemnih voda je još jedan znak ovog bankrota.

Oko 70 procenata glavnih rezervi koje se koriste za pijaću vodu i navodnjavanje pokazuju dugoročne padove sa ubrzanim trendom za dolazak do „nultog dana“ – kada potražnja premašuje ponudu – i to je „urbano lice“ ove nove realnosti.

Klimatske promene su pogoršavale problem, podstičući gubitak više od 30 procenata svetske mase glečera od 1970. godine, kao i sezonske vode od otopljenog leda na koju se oslanjaju stotine miliona ljudi.

Posledice su vidljive na svakom naseljenom kontinentu, ali nije svaka zemlja pojedinačno „bankrotirala“ u smislu nedostatka vode, rekao je za AFP direktor autor Izveštaja Kaveh Madani.

Madani je rekao da je ovaj fenomen „upozorenje“ da je preispitivanje politike prema vodnim resursima neophodno.

„Hajde da usvojimo ovaj okvir. Hajde da ovo razumemo. Hajde da prepoznamo ovu gorku stvarnost danas pre nego što izazovemo dodatnu nepopravljivu štetu“, dodao je Madani.

Izveštaj se oslanja na postojeće podatke i statistiku i ne pruža iscrpan zapis svih problema sa vodom, već pokušava da redefiniše situaciju.

Zasnovan je na recenzijama, koje će kroz poseban izveštaj uskoro biti objavljene u časopisu Upravljanje vodnim resursima, a koji će formalno predložiti definiciju „bankrota vode“.

Izveštaj „beleži gorku istinu: svetska kriza sa vodom je prešla tačku sa koje nema povratka“, napisao je u saopštenju Tim Vejnrajt, glavni izvršni direktor dobrotvorne organizacije WaterAid.

Neki naučnici koji nisu bili uključeni u izveštaj pozdravili su pažnju posvećenu vodi, ali su upozorili da se globalna slika znatno razlikuje i da bi opšta deklaracija mogla da previdi napredak koji se postiže na lokalnom nivou.