Klimatska „konferencija istine" u Brazilu: Minimalni sporazum, EU bez podrške i izostanak SAD

Kao i prethodne, i trideseta klimatska konferencija Ujedinjenih nacija produžena je jer je teško bilo postići dogovor o konkretnom planu ukidanja fosilnih goriva kako bi se zaustavio globalni porast temperature. Pariskim klimatskim sporazumom države su se pre deset godina obavezale da ograniče globalno zagrevanje na najviše jedan i po stepen u odnosu na predindustrijski nivo, ali svet je taj cilj već premašio.

„Predsedništvo COP-a, pokreće inicijativu sa sa preko 90 zemalja koje žele program rada za prelazak sa fosilnih goriva i krčenja šuma. I to je nešto što oni mogu da urade i što ćemo mi učiniti“, rekla je Maisa Rohas, čileanska ministarka za životnu sredinu.

Više od 80 zemalja pozvalo je na plan potpunog prestanka korišćenja fosilnih goriva, ali tome su se usprotivile zemlje proizvođači nafte.

SAD nisu ni poslale delegaciju nakon što je predsednik Donald Tramp izjavio da će ta zemlja napustiti Pariski sporazum.

Evropska unija se do poslednjeg trenutka borila za plan, ali nije dobila potrebnu podršku.

„Više bih voleo da je prelazak sa fosilnih goriva bio u dokumentu, ali ključne zemlje su se tome protivile. Ovo su teški, naporni, zamorni, frustrirajući pregovori. Sporazum je važan korak napred, omogućava da Brazil pokrene tu ključnu mapu puta za prelazak sa fosilnih goriva, ali da bih voleo da je ambiciozniji“, kaže Ed Miliband, državni sekretar Ujedinjenog Kraljevstva za energetsku bezbednost i neto nultu emisiju.

Na klimatskom samitu otvoren je put za formiranje Globalnog fonda za zaštitu šuma koji bi trebalo i finansijski da nagradi tropske zemlje koje čuvaju svoje prašume.

„Ovo je KOP istine, i verujemo da je ovo bila naša prilika da započnemo diskusiju o osnovnoj naučnoj činjenici da je prelazak sa fosilnih goriva neophodan da bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma“, ističe Danijela Duran Gonzalez, šefica međunarodnih poslova, iz kolumbijskog ministarstva za životnu sredinu i održivi razvoj.

Zemljama u razvoju odobreno je više sredstava za prilagođavanje posledicama globalnog zagrevanja, u narednih deset godina po 100 milijardi evra godišnje.