Dok se Antarktik topi pred našim očima – šta smo uradili sa „ako“, „već“ i „kada“

Zemlja je, prema najnovijem izveštaju naučnika iz sveta, već zakoračila u prvu klimatsku prelomnu tačku - i to katastrofalnu.

Region Antarktika sve se brže zagreva i neki delovi postaju zeleni. Satelitski snimci regiona pokazuju da se površina pokrivena biljkama povećala skoro 14 puta za poslednjih 35 godina. Zbog toga će antarktički ekosistem biće zeleniji.

Zbog globalnog zagrevanja i korali u tropskim morima, koji su dom četvrtine svih morskih vrsta, polako nestaju, a sve pomenuto ima tendenciju faze dugoročnog propadanja ekosistema. U ugrožena je i egzistencija stotina miliona ljudi koji zavise od zdravlja tih ekosistema.

Uništavanje najočuvanijih oblasti pod prašumama na svetu nastavilo se nemilosrdnom brzinom i tokom 2023. godine, uprkos dramatičnom padu brojeva kada je reč o iskrčenim površinama u brazilskoj i kolumbijskoj Amazoniji, pokazuju novi podaci.

Sa područja velikog skoro kao Švajcarska sklonjeno je rastinje koje je bilo netaknuta prašuma do prošle godine. Površina koja je iskrčena zauzima ukupno 37.000 kvadratnih kilometara, pokazuju podaci do kojih su došli Svetski institut za resurse (World Resources Institute – WRI) i Univerzitet Merilend.

Naučnici upozoravaju da je kolaps dela leda na Zapadnom Antarktiku  već prešao tačku nepovrata, što će dovesti do neizbežnog porasta nivoa mora za najmanje tri metra u narednim vekovima.

Proces nestanka lednika je intenzivan

Prema izveštaju koji je objavio tim istraživača sa Univerziteta u Lidsu i Britanskog antarktičkog instituta (BAS) analizirao je ponašanje glečera Thwaites i Pine Island koji se ubrzano tope.

Kako je istakao autor studije profesor Endrju Šepard, proces nestanka lednika je intenzivan.

„Ako bi smo uspeli da zaustavimo sve emisije gasova koje daju efekat staklene bašte, oni bi nastavili da se tope“, istakao je profesor Šepard.

Glečer „Sudnjeg dana“ (Thwaites), ima veliku količinu leda koja bi mogla da podigne nivo mora za 65 santimetara. Ako bi se led drugih glečera našao u kombinaciji sa „glečerom Sudnjeg dana“, nivo mora bi se podigao za preko tri metra i mogao bi da potopi Njujork, London, Šangaj… Prema analizama satelitskih snimaka na godišnjem nivou se glečeri povlače nekoliko kilometara. Ispod njih se akumulira topla voda iz okeana i topi donje ivice glečera.

„Porast nivoa mora od tri metra očekuje se u sledećih 200 do 500 godina na našoj planeti.Očekuju se katastrofalne posledice, a milioni ljudi koji žive na obalama moraće da se rasele“, rekla je dr Hilari Mekvin sa Univerziteta u Lidsu i Britanskog antarktičkog instituta (BAS).

Migracije kakve do sada nismo videli

Porast nivoa mora je najveći dugoročni uticaj klimatske krize, a istraživanja u poslednjim godinama pokazala su da se dešava mnogo brže nego što je ranije procenjivano. Granica od 1,5 stepeni Celzijusa smatrana je načinom da se izbegnu najgore posledice globalnog zagrevanja, ali nova istraživanja pokazuju da to nije slučaj kada je reč o porastu nivoa mora.

Istraživači su rekli da je „sigurnu granicu“ temperature za ledene pokrivače teško proceniti, ali da će verovatno biti jedan stepen i ispod. Porast nivoa mora od najmanje jednog do dva metra sada je neizbežan, poručuju naučnici.

Studija poziva na hitnu pripremu – podizanje nasipa, preseljenje gradova i reviziju urbanističkih planova. Na svim održanim klimatskim samitima, kao i onim koji će se tek održati, svetski lideri suočavaju se sa novim izazovima prirode i ljudske aktivnosti.

Gubitak antarktičkog morskog leda ima globalne posledice

Manje morskog leda znači manje staništa za pingvine i druge vrste koje žive u ledu. Više toplote u okeanu oslobađa se u atmosferu kada se led topi, povećavajući broj i intenzitet oluja i ubrzavajući globalno zagrevanje.

Dok se Antarktik topi pred našim očima, vreme za akciju ističe.

Kolaps Zapadnog Antarktika je nepovratan ali naučnici ističu da još uvek možemo da sprečimo veliku katastrofu, poput kolapsa istočnog Antarktika, koji bi dodao desetine metara porastu mora.

Svetski lideri suočavaju se sa novim izazovom na predstojećim klimatskim samitima. Dok se Antarktik topi pred našim očima, vreme za akciju ističe.