Kako da Amazon ne postane savana, Guteres priznao da smo omanuli sa merama protiv globalnog zagrevanja

U intervjuu za Gardijan uoči klimatskog samita COP30 u brazilskom gradu Belemu, Guteres je priznao da je prekoračenje granice od 1,5 stepeni sada skoro sigurno, ali je naglasio da i dalje mora da se radi na ograničavanju trajanja i intenziteta tog prekoračenja.

„Priznajmo naš neuspeh. Nismo uspeli da sprečimo porast temperature iznad 1,5 stepeni Celzijusa. Posledice će biti razarajuće, od Amazona do Grenlanda, zapadnog Antarktika i koralnog grebena", rekao je Guteres.

Pozvao je svetske lidere da na COP30 usvoje dramatične mere smanjenja emisija i da ulože napore da „Amazon ne postane savana".

Guteres je upozorio da bi dalje odlaganje primene mera moglo da pokrene „katastrofalne prekretnice" u klimatskom sistemu planete.

Prema podacima UN-a, poslednjih deset godina bile su najtoplije u istoriji merenja temperature, dok manje od trećine zemalja članica UN-a, njih  62 od 197, za sada dostavlja ažurirane nacionalne planove klimatskih akcija (NDC).

Guteres je naveo da su postojeće obaveze kroz mere, dovoljne tek za 10 odsto smanjenja emisija štetnih gasova, dok je potrebno najmanje 60 odsto kako bi se zagrevanje zadržalo ispod ciljane granice od 1,5 stepeni.

Iako priznaje da će doći do privremenog prekoračenja, generalni sekretar UN-a veruje da je moguće vratiti globalnu temperaturu u okvire zacrtanog cilja do kraja veka, ukoliko zemlje „promene kurs na i nakon KOP30".

Komentarišući globalni prelazak sa fosilnih goriva na alternative, Guteres je rekao da je to pitanje „ekonomskog interesa", jer je „era fosilnih goriva blizu kraja", dok se „revolucija obnovljivih izvora energije" ubrzano širi.

Jedna od ključnih inicijativa na samitu biće Fond za tropske šume zauvek, vredan 125 milijardi dolara, koji bi petinu sredstava direktno usmerio autohtonim zajednicama.

Guteres, koji sledeće godine završava svoj drugi mandat na čelu UN-a, rekao je da mu je žao što se ranije nije fokusirao na klimu i prirodu, ali je poručio da „neće odustati od borbe".

„Nikada neću prestati da se zalažem za klimatske akcije, biodiverzitet i zaštitu prirode. Naša majka priroda je najdragocenije blago koje imamo", rekao je generalni sekretar UN-a.

Bil Gejts poziva na promenu klimatske strategije

Suosnivač „Majkrosofta" Bil Gejts pozvao je svetske lidere da promene pristup borbi protiv klimatskih promena, fokusirajući se više na adaptaciju, zdravlje i otpornost društava, a manje na cilj smanjenja globalne temperature, uoči predstojećih klimatskih pregovora KOP30 u Brazilu.

KOP30 će se održati od 10. do 21. novembra u gradu Belemu, u donjem regionu Amazona, gde će države predstaviti ažurirane rezultate „klimatskih obaveza" i proceniti napredak u ostvarivanju ciljeva obnovljive energije dogovorenih na prethodnim samitima, preneo je Rojters.

Gejts je na svom blogu naveo da svet već 10 godina pokušava da ostvari ciljeve Pariskog sporazuma, ograničavajući globalno zagrevanje na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, ali da je napredak i dalje nedovoljan.

„Iako su klimatske promene ozbiljne, one nisu dovele do kraja civilizacije", napisao je Gejts i dodao da bi se otpornost na promene bolje gradila ulaganjima u zdravlje, energetsku dostupnost i poljoprivredu, posebno u ranjivim regionima.

Prema njegovim rečima, poboljšanje životnih uslova bi trebalo da bude centralna tačka klimatskih strategija o kojima će se raspravljati na KOP30.

Pozvao je i donatore i političare da preispitaju kako se troše sredstva za „klimatsku pomoć" i da koriste validne podatke radi veće efikasnosti.

Gejts, osnivač mreže za klimatske inovacije "Breakthrough Energy", istakao je da su smrtni slučajevi od prirodnih katastrofa smanjeni za 90 odsto u poslednjem veku, zahvaljujući boljim sistemima upozoravanja i otpornijoj infrastrukturi.

Njegove izjave usledile su nakon poziva generalnog sekretara UN-a Antonija Guteresa i Svetske meteorološke organizacije (SMO) da zemlje uvedu sisteme ranog upozoravanja kako bi zaštitile stanovništvo od ekstremnih vremenskih pojava.

Iz SMO je saopšteno da su u poslednjih 50 godina klimatske i katastrofe koje se onose na vode, odnele više od dva miliona života, od čega se 90 odsto dogodilo u državama u razvoju.