Ekstremni vremenski uslovi u Evropi letos izazvali 43 milijarde evra štete

Neposredni udarac po ekonomiju samo od jednog leta sa više digih toplotnih talasa, sušom i poplavama iznosi 0,26 odsto ekonomskog učinka EU u 2024. godini, pokazuje analiza, koja se zasniva na odnosima između vremenskih uslova i ekonomskih podataka objavljenih u akademskoj studiji ovog meseca.

Najveća šteta je naneta Kipru, Grčkoj, Malti i Bugarskoj, od kojih je svaka zemlja pretrpela kratkoročne gubitke iznad jednog procenta svoje „bruto dodate vrednosti“ (gross value added – GVA) za 2024. godinu, što je mera slična BDP-u. Slede ih druge mediteranske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugal.

Ekonomisti Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke opisali su rezultate kao „konzervativne“ jer nisu uzeti u obzir rekordni šumski požari koji su prošlog meseca zahvatili južnu Evropu, niti složeni uticaj ekstremnih vremenskih prilika koje se dešavaju u isto vreme.

Seriš Usman, ekonomista Univerziteta u Manhajmu i vodeća autorka studije, rekla je da bi „blagovremene procene“ studije mogle pomoći kreatorima politike da procene finansijske i druge neophodne podrške u odsustvu zvaničnih podataka.

„Pravi troškovi ekstremnih vremenskih uslova pojavljuju se polako jer ovi događaji utiču na živote i sredstva za život kroz širok spektar kanala koji se protežu dalje od početnog uticaja“, objašnjava Usmanova.

Naučnici su se utrkivali da utvrde u kojoj meri je globalno zagrevanje pogoršalo razorne ekstremne vremenske uslove ovog leta, a studije sugerišu da su klimatske promene učinile vrelo vreme 40 puta verovatnijim u Španiji i Portugalu, i 10 puta verovatnijim u Grčkoj i Turskoj. Procenjuje se da se broj žrtava „tiho razarajućeg“ junskog toplotnog talasa utrostručio u 12 velikih gradova zbog raznih vrsta zagađenja koje zagrevaju planetu.

Dok većina istraživanja ekonomskih troškova, koje izazivaju klimatske promene, posmatra direktne uticaje, kao što su uništena imovina ili osigurani gubici, autori nove studije koristili su istorijske veze između burnih vremenskih uslova i ekonomskog učinka kako bi objasnili efekte talasa, kao što su ograničenje vremena koje građevinari mogu provesti u radu tokom toplotnih talasa ili izmene u vremenu potrebnom za putovanje na posao nakon što poplave oštete železničke trase.

Posredna šteta takođe ogromna

Stefan Halegat, glavni klimatski ekonomista u Svetskoj banci, koji nije učestvovao u izradi studije, naglasio je da je ona potvrdila da su širi ekonomski uticaji ekstremnih vremenskih uslova bili veći od direktnih efekata i trajali duže nego što ljudi misle.

„Dugo se zalažem za preusmeravanje fokusa sa direktne štete od katastrofa na šire metrike koje obuhvataju potpuniji ekonomski uticaj, tako da sam veoma srećan što studija radi upravo to“, rekao je Halegat.

Takođe, upozorio je da su korišćeni „nesavršeni pokazatelji“ za identifikaciju ekstremnih vremenskih uslova, što bi verovatno dovelo do potcenjivanja punih troškova. Bruto dodata vrednost nije obuhvatila pune troškove ekstremnih vremenskih uslova za ljude i poljoprivredna dobra, dodao je Halegat.

„Posebno kada katastrofe pogađaju siromašne zajednice i ljude, uticaj na bruto dodatu vrednost može biti minimalan, jer su ti ljudi siromašni“, objašnjava Halegat. „Ali to ne znači da neće patiti dodatno.“

Gert Bijnens, ekonomista u Nacionalnoj banci Belgije, koji nije bio uključen u studiju, smatra da je poremećaj lanca snabdevanja bio jedan od najznačajnijih „skrivenih troškova“ koji obično ostaje nezapažen.

Studija čiji je Bijnens bio koautor o troškovima razornih belgijskih poplava 2021. godine otkrila je da je prodaja u proizvodnim firmama koje nisu pogođene katastrofama naglo pala ako su imale dugogodišnje dobavljače u poplavnim zonama.

Ignorisanje takvih efekata moglo bi potceniti štetu i do 30 odsto, procenjuje Bijnens.

„Naravno, takve procene dolaze sa neizvesnošću jer se oslanjaju na istorijske proseke i još uvek ne mogu u potpunosti da obuhvate složene događaje. Ali glavna poruka je jasna: ekstremni vremenski uslovi već ostavljaju značajan ekonomski trag, a indirektni efekti mogu biti podjednako štetni kao i direktno uništenje“, zaključio je Bijnens.