Prirodna obnova semena Pančićeve omorike još uvek je enigma za naučnike

Omoriku je 1875. godine, kao novu vrstu za nauku, u zaseoku Đurići u Zaovinama na Tari otkrio Josif Pančić, čuveni botaničar i osnivač Botaničke bašte. Ovo otkriće privuklo je veliku pažnju botaničara toga doba, a i danas se smatra jednim od najznačajnijih botaničkih otkrića u Evropi 19. veka.

Природна обнова семена Панчићеве оморике још увек је енигма за научнике

Pančićeva omorika je pre više desetina miliona godina, u doba tercijara, bila daleko šire rasprostranjena, ali je nastupajući period ledenog doba preživela jedino na području na kome je i danas nalazimo, te se zato može nazivati i „živim fosilom“. Najveći deo njenih populacija u Srbiji nalazi se u okviru Nacionalnog parka Tara, i u Srbiji je strogo zaštićena biljna vrsta.

Na Sajmu knjiga je predstavljena knjiga, Pančićeva omorika u Nacionalnom parku Tara, autorke Dragane Ostojić.

U pitanju je upodobljena doktorska disertacija namenjena najpre naučnoj i stručnoj javnosti, ali i široj publici koja je poklonik prirode i interesuju je prirodne retkosti, navodi gošća Jutarnjeg programa, autorka knjige.

„Pančićeva omorika je u okviru svog bivstvovanja uspela da zadrži neke stare atavističke osobine i da te stare atavističke osobine još uvek iz delova nekadašnjih svojih potomaka očuva na prostoru Balkanskog poluostrova, odnosno očuva na prostoru Zapadne Srbije, Istočne Bosne i sada, nešto kasnije je pronađeno izolovano nalazište u kanjonu Mileševke“, dodaje Ostojićeva.

Naravno, Pančićeva omorika kao relikt i endemit ima i sposobnost da se kad se nađe u nekim boljim uslovima sredine, kao na primer u parkovima, jako lepo uspeva, dodaje autorka knjige, ali nigde nije pokazano da je ona zadivljala na područjima gde je sađena.

„Znači nikada ne možemo govoriti o prirodnim njenim populacijama, nego prirodne populacije jedino možemo naći na području planine Tare, na području istočne Bosne i ovo malo nalazište u kanjonu Mileševe.“