Kako zaštititi ptice da ne stradaju od strujnog udara ili udara u dalekovode

Za 17 meseci istraživanja u Podunavlju pronađeno je 2.100 ptica koje su stradale na dalekovodima, od toga u Srbiji 1.194 – najviše u Vojvodini gde je najmanje drveća. Najviše stradaju vrane, rode i grabljivice.

„Primetili smo na nekim staništima da onda dolazi do prenamnožavanja glodara i onda ljudi primenjuju neke mere poput trovanja, pa dolazimo u začarani krug da se tim putem truju i ptice, i dobijamo efekat stradanja koji je mnogo veći od stradanja na stubovima“, napominje Mirjana Rankov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U projekat je uključena i elektrodistribucija koja takođe trpi štetu, jer kad strada ptica dolazi i do prekida na mreži.

„Postavljaju se diverteri. To su markeri koji se postavljaju na žice koji su vidljivi uveče i koji sprečavaju ptice da udare. Drugi deo je zaštita protiv elektrokucije gde se postavljaju zaštitne kape i ptica kada sleti na dalekovod odnosno na stub, ne može da prespoji žice i strada od strujnog udara“, objašnjava Vladimir Milenović iz Elektrodistribucije Srbije.

Povećana je vidljivost 245 kilometara najopasnijih visokonaponskih dalekovoda a 3.200 stubova je izolovano.

„Važno je da zaštitimo priodu. Te ptice nam trebaju. Srbija je potpisnik velikog broja međunarodnih konvencija i mi smo dužni da se brinemo o njima i na ovakav način. Na našim elementima elektromreže ne stradaju samo ptice iz Srbije. Srbija je veliki preletni put gde stradaj uptice iz cele Evrope i Azije“, naglašava Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U Srbiji je registrovano više od 380 vrsta ptica. Pod nekim vidom zaštite je 360, a 123 vrste su ugrožene i preti im nestanak.