Foklandska ostrva skrivaju bogatu prašumu, iako na njima drveće ne raste

Tokom 2020. godine dr Zoi Tomas, profesorka fizičke geografije na britanskom Univerzitetu Sautempton, radila je na Foklandima kada je od prijatelja dobila poruku da su stabla drveća otkopana iz sloja treseta na gradilištu u blizini glavnog grada.

„Pomislila sam da je to zaista čudno, jer na Foklandima zbog vetrova i neplodne zemlje ne raste drveće“, navodi Tomasova.

Foklandska ostrva su teritorija pod britanskom vlašću oko koje su Velika Britanija i Argentina vodile poznati rat 1982.godine. Britanija je dobila rat, ali Argentina nastavlja da polaže pravo na ostrva.

Profesorka Tomas i njene kolege su otišli ​​na navedenu lokaciju i otkrili „velike komade drveta“. Ostaci stabala su bili jako dobro očuvani. Istraživačima je bilo jasno da ovi fosilizovani ostaci potiču iz daleke prošlosti, kao i da svedoče da je na ostrvima nekada vladao potpuno drugačiji ekosistem u odnosu na današnje vreme i da je na ostrvu bila prašuma. 

Međutim istorijat ove skrivene šume seže u mnogo dalju prošlost nego što su istraživači u početku mislili.

Analiza ostataka drevne šume Foklandskih ostrva

Međunarodni tim naučnika pokušao je da odredi starost polena i spora otkrivenih u tresetu. Pokazalo se da su ostaci drveta prestari za radiokarbonsko datiranje, koje može odrediti starost organske materije do 50.000 godina.

„Fosilizovani polen ukazuje na određeni geološki period i njegovo prisustvo može da pomogne u određivanju starosti fosilnog nalazišta“, objašnjava Majkl Donovan, menadžer paleobotaničkih kolekcija u čikaškom Prirodnjačkom muzeju koji nije bio uključen u studiju.

Detaljna istraživanja u Australiji

Laboratorijsko istraživanje rađeno je na australijskom Univerzitetu u Novom Južnom Velsu, gde su ostaci pronađenih stabala dopremljena radi istraživanja elektronskim mikroskopom.

„Analizom raznih spora koje su bile zbijene i zapečaćene u istim slojevima treseta kao i drvo, kao i analizom polena, došli su do zaključka da su stabla i grane stari između 15 i 30 miliona godina“, istakao je Majkl Donovan.

Kroz njihovu analizu, autori studije mogli su da identifikuju vrste drveća. Prema analizama primerci su pripadali prašumi sličnoj onoj u modernoj Patagoniji, što ukazuje da je klima na Foklandskim ostrvima milionima godina bila vlažnija i toplija nego danas.

„Mnoge vrste drveća koje rastu (u Patagoniji) još nisu evoluirale, ali smo pronašli bliske rođake (u uzorcima sa Foklandskih ostrva), uključujući vrste bukve i četinara. Foklandska ostrva su trenutno prekrivena travom i nedostaje im autohtono drveće“, dodaje Donovan.

Zašto drveće još uvek ne raste na Foklandskom arhipelagu, nije dokazano, iako ta vrsta drveća raste na istoj geografskoj širini u Južnoj Americi, navodi se u studiji. Istraživači navode da su faktori izostanka visokog rastinja jaki vetrovi i kiselo zemljište bogato tresetom.

Foklandska ostrva su važna lokacija za proučavanje klimatskih promena na južnoj hemisferi, naglašava profesorka Tomas, čije istraživanje je prvobitno imalo za cilj da otkrije promene životne sredine na arhipelagu tokom poslednjih 20.000 godina.

„Jačina zapadnih vetrova može da utiče i na antarktički led, atmosfersku cirkulaciju i obrasce padavina, a ostrva su jedno od samo nekoliko kopnenih masa na njihovom putu. Ako uspemo da razumemeo na koji način su ovi vetrovi ojačali ili oslabili u prošlosti, s obzirom na lokaciju ostrva u blizini Antarktika, mogli bismo da predvidimo buduće klimatske promene. Malo je verovatno da će se na ostrvu uskoro vratiti drveće", dodaje prof. ZoiTomas.

Takođe, trenutni rezultati istraživanja ukazuju da će ovaj region postati topliji, ali i suvlji – što će povećat rizik od erozije tresetišta koja su veoma osetljiva na klimatske promene.