Zbog klimatskih promena možemo dobiti „poplave na steroidima“

Zagađenje koje potiče od sve toplije planete udvostručilo je šanse za ekstremne padavine koje su pogodile Centralnu Evropu u septembru, pokazuju rezultati istraživanja.

Naučnici su otkrili da je globalno zagrevanje učinilo da nepogode koje su uabeležene u oblasti od Austrije do Rumunije budu jače, a time šteta i opasnost budu veći.

Kada je reč o kiši, povećanje je, usled klimatskih promena, iznosilo najmanje sedam odsto, utvrdila je Svetska meteorološka atribucija (World Weather Attribution), što je dovelo do toga da su gradovi pogođeni dvostruko većim količinama vode.

„Trend je jasan – ako ljudi nastave da pune atmosferu emisijama fosilnih goriva, situacija će biti teža“, rekao je Bogdan Čojnicki, klimatolog sa Univerziteta prirodnih nauka u Poznanju i koautor studije.

Oluja Boris zastala je nad Centralnom Evropom sredinom septembra i izbacila je rekordne količine kiše na Austriju, Češku, Mađarsku, Poljsku, Rumuniju i Slovačku. Obilne kiše pretvorile su mirne potoke u divlje reke, izazivajući poplave koje su uništile kuće i ubile oko 20 ljudi.

Zaštitne mere koje su preduzete u pogođenim oblastima, ističu istraživači, smanjile su broj žrtava u poređenju sa sličnim poplavama koje su pogodile region 1997. i 2002. godine.

Stručnjaci su pozvali nadležne da pripreme i implementiraju bolju odbranu od poplava, sisteme upozorenja i planove za reagovanje na katastrofe i upozorili da se ne dozvoli gradnja u područjima sklonim poplavama.

„Ove poplave ukazuju na to koliko klimatske promene postaju skupe. Čak i uz višednevne pripreme, poplavne vode su i dalje opustošile gradove, uništile hiljade domova. Evropska unija obećala je 10 milijardi evra pomoći“, rekla je Maja Valberg, tehnički savetnik u Klimatskom centru Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i koautor studije.

Studije brze atribucije, koje koriste utvrđene metode, ali se objavljuju pre nego što prođu kroz duge procese recenzije, ispituju kako ljudski uticaj utiče na ekstremne vremenske prilike neposredno nakon katastrofe.

Naučnici su uporedili padavine zabeležene u Centralnoj Evropi tokom četiri dana u septembru sa količinama koje su dobijene u simulaciji za svet koji je hladniji za 1,3 stepena, što je nivo zagrevanja koji je do sada izazvan sagorevanjem fosilnih goriva i uništavanjem prirode.

Simulacija je ljudskom uticaju pripisala „udvostručenje verovatnoće dešavanja i povećanje intenziteta od sedam odsto“.

Ali ovi rezultati su čak „konzervativni“, navode naučnici, jer modeli ne modeliraju eksplicitno konvekciju i tako mogu podceniti padavine: „Naglašavamo da je pravac promene veoma jasan, ali stopa nije“.

Uz „prave“ uslove možemo dobiti „poplave na steroidima“

Fizičari su pokazali da svaki stepen Celzijusa zagrevanja omogućava vazduhu da zadrži sedam odsto vlage više, ali da li će se to i desiti, zavisi od dostupnosti vode.

Kiše u centralnoj Evropi pokrenute su kada se hladni vazduh sa Arktika susreo sa toplim, vlažnim vazduhom iz oblasti Sredozemnog i Crnog mora.

Toplija mora pojačavaju kišni deo hidrološkog ciklusa, iako na delovima kopna vlada tendencija prema sušnijim uslovima, rekao je Miroslav Trnka, klimatski naučnik sa Instituta za istraživanje globalnih promena, koji nije bio uključen u studiju. Uz „prave“ uslove, upozorio je, možete dobiti „poplave na steroidima“.

Trnka je faktore koji dovode do ekstremnih padavina uporedio sa igranjem lutrije. Povećanje rizika od globalnog zagrevanja, naglasio je, je kao kupovina više lutrijskih listića, i to u dužem vremenskom periodu, i uz promenu pravila tako da više kombinacija brojeva rezultira pobedom.

„Ako se dovoljno dugo kladite, imate veće šanse za džekpot“, poručuje Trnka.

Studija je pokazala da bi veće četvorodnevne padavine mogle da nas zadese ako se svet zagreje za dva stepena Celzijusova iznad predindustrijskih nivoa. U tom slučaju, povećanje u odnosu na sadašnje stanje bilo bi oko pet odsto u intenzitetu padavina i čak 50 odsto u verovatnoći događanja.

Drugi faktori bi dodatno mogli da pogoršaju situaciju, kao što je kolebanje mlaznih struja, za koje neki naučnici sumnjaju da, usled globalnog zagrevanja, sve više zadržavaju vremenske sisteme na jednom mestu. Mlazne struje su brzotekuće, uske, vijugave struje vazduha u atmosferi Zemlje.

Studija objavljena u ponedeljak u stručnom časopisu Nature Scientific Reports, predviđa da će se takvi sistemi blokiranja povećati i u slučaju srednjih i najgorih scenarija emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Dodatno zagrevanje pratiće učestalije, jače i opasnije poplave   

Hejli Fauler, klimatolog Univerziteta Njukasl, koja nije bila uključena u studiju, rekla je: „Ove velike oluje, odsečene od mlaznih struja, mogu da stagniraju na jednom mestu i proizvode ogromne količine padavina, podstaknute povećanom vlagom i energije iz okeana koji su rekordno topli“.

Ove „blokirane“ oluje, objašnjava Faulerova, koje se sporo kreću postaju sve učestalije i predviđa se da će se to dodatno povećati uz dodatno zagrevanje.

„Pitanje nije da li treba da se prilagodimo na više ovakvih vrsta oluja, već možemo li“, istakla je Faulerova.

Svetska meteorološka atribucija je nedelju posle oluje Boris opisao kao „hiperaktivnu“ jer je 12 katastrofa širom sveta pokrenulo njene kriterijume za analizu, više nego tokom bilo koje nedelje u istoriji ove organizacije.

Studija nije pokušala da utvrdi koliko je globalno zagrevanje povećalo razaranja koja su izazvale kiše, ali istraživači ističu da čak i manja povećanja padavina nesrazmerno povećavaju štetu.

„Skoro svuda u svetu je slučaj da malo povećanje padavina dovodi do povećanja poplava sličnog reda veličine, ali to dovodi do mnogo većeg rasta štete“, poručila je Friderike Oto, klimatolog Instituta Grantam pri Imperijalnom koledžu u Londonu i koautor studije.