Oluje, požari, toplotni talasi... Nema dana a da se na planeti ne dogodi ekstrem povezan sa klimatskim promenama

Sanja Lučić, dopisnik RTS-a iz Italije, gostujući u Jutarnjem programu, rekla je da se klima, u poslednje 24 godine, koliko ona tamo živi, drastično promenila. Kako kaže u poslednje vreme zabeleženo čak 70 oluja u Lomabrdiji, uz orkanske vetrove i grad.

Srbija se nalazi na položaju koji donosi češće toplije vreme iz Afrike, što prouzrokuje veći porast temperature od globalnog proseka.

Klimatolog, prof dr Vladimir Đurđević, rekao je da je klima promenjena zahvaljujući čovekovim aktivnostima i povećanoj emisiji štetnih gasova, odnosno ugljen-dioksida.

„Ekstremi širom sveta postaju sve učestaliji, sve intenzivniji. Ekstrema je bilo i u prošlosti, i toplih talasa, i oluja, ali su bili ređi, nisu se tako često pojavljivali i zahvatali su manje površine. Danas kada gledamo planetu, ne postoji deo planete i dan kada se u nekom delu planete ne dešava neki ekstrem koji može direktno da se poveže sa klimatskim promenama", rekao je prof. Đurđević.

„Svaki dan na našoj planeti je inficiran klimatskim promenama, pitanje je ko je na tapetu kog dana", dodao je.

Prof. Đurđević je istakao da je na žalost, naša zemlja ove godine bila na tom tapetu, kada su u pitanju toplotni talasi.

„To je nešto što moramo da prihvatimo, i na žalost, situacija će postajati malo lošija u budućnosti", ispričao je gost RTS-a.

Kada je situacija u Italiji u pitanju, Sanja Lučić ističe problem sa snabdevanjem vode i životinjama koje je teško napojiti: „Imamo nekako zemlju podeljenu, na taj deo gde su ekstremne oluje, i na Siciliju gde nema kiše, koja nije pala skoro godinu dana ili nešto više, što je zaista katastrofalna situacija".

Đurđević je podsetio na činjenicu da je povećanje prosečne globalne temperature za jedan stepen u poslednjih sto godina presedan, i da se to nikada nije desilo u istoriji planete za koju je jedan vek, veoma kratak period. 

Kada je reč o toplotnim talasima u Srbiji, profesor smatra da će tekuće leto verovatno biti najtoplije od kada se vrše merenja i da smo „u nizu obaranja temperaturnih rekorda".

Ističe da je moguće da će buduće promene biti takve da će biti veoma teško prilagoditi im se.

Ukoliko se, navodi, primene elementi Pariskog sporazuma, i krene se sa intenzivnijim merama koje će smanjiti uticaj antropogenog faktora na klimatske promene, promenama će biti lakše prilagoditi se.

Neki od načina na koji pojedinac može da utiče, koje je naveo profesor Đurđević, su optimizovno korišćenja resursa, štednja hrane, smanjenje potrošnje vode, ograničeno kupovanje garderobe, korišćenje bicikla ili javnog prevoza...