Profesorka Bengin: Superćelijske oluje će biti sve češće i intenzivnije, i to važi i za Srbiju

Iako je karakteristična za tropska podneblja i Centralnu Ameriku, pojam superćelijske oluje prošle godine upoznala je i Srbija. Da li je ova razarajuća vremenska nepogoda postala naša nova normalnost, može li se izbeći, i kako zaštititi ljude, imovinu i useve, za Dnevnik je govorila profesorka fizike na Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu i osnivač „Biosensa“, dr Vesna Bengin.

Profesorka Vesna Bengin navodi da su superćelijske oluje veoma snažne, praćene izuzetno jakim vetrovima, često i velikim gradom, od preko centimetara, kao i tornadima. Ove oluje se razlikuju od onih na koje smo navikli po tome što ih odlikuje specifični vetar koji ide ka visini. Vetrovi od 160 kilometara na sat hrane tu oluju i ne dozvoljavaju da se završi.

Superćelijske oluje prekrivaju nekoliko kilometara, mogu da traju i po nekoliko sati i predstavljaju veliki hazard kako za čoveka tako i za imovinu.

Profesorka dodaje da se procenjuje da će u Americi, koja koja je zemlja sa najviše tornada na planeti, u narednom periodu biti za oko sedam odsto više ovih oluja.

„One će po svom intenzitetu, po površini koju pokrivaju, po svom trajanju, biti čak za četvrtinu duže. Takođe, govorimo o tome da se ove oluje pomeraju iz oblasti u kojima su se nekada javljale, ka istoku, o tome da će da traju duže, da će se koncentrisati više tornada u jedan veliki. Tako da svakako na nivou celog sveta, Evrope pa i Srbije, očekujemo sve veći broj, nažalost, ovakvih oluja“, kaže profesorka Bengin.

Dodaje da smo superćelijske oluje imali i ranije u Evropi, ali ih nismo nazivali tim imenom.

„Svedoci smo u julu 2023. godine, velike oluje koja je odnela, nažalost, ljudske živote i napravila veliku štetu. Teško je govoriti kada će ih biti, jer ovakve oluje se ne mogu predviđati mnogo unapred. Tri do pet dana su neke prognoze koje vam mogu reći koji region će eventualno biti ugrožen. Ali tek na nivou od nekoliko sati, na osnovu satelitskih snimaka, radarskih snimaka, može se sa većom sigurnošću reći koji deo će ovakve oluje pogoditi“, ističe profesorka.

Dodaje da nauka još ne može da kontroliše vreme, ali da je ono što možemo da uradimo protivgradna zaštita, osiguranje useva i korišćenje satelitskih mapa koje je „Biosens“ besplatno ustupio poljoprivrednicima.