Nije bilo ovako toplo još od Rimskog carstva – leto 2023. najtoplije u poslednja dva milenijuma

Nove analize ukazuju da je prošlog leta granica porasta temperature od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, dogovorena 2015. na Pariskom klimatskom samitu, značajno premašena na severnoj hemisferi.

Iako se radi o kratkoročnom probijanju zacrtane granice, meteorolozi i klimatolozi upozoravaju da prošlogodišnje leto treba da služi kao upozorenje na opasan trend rapidnog rasta prosečne temperature na planeti.

„Kada pogledate dugačke periode istorije, tek tada zaista možete videti koliko je dramatično globalno zagrevanje proteklih godina“, navodi naučnik Ulf Buntgen sa Univerziteta Kembridž, koji je i koautor nove studije.

Prošla godina je, kako kaže, bila izuzetno topla, a ovaj trend će se nastaviti ukoliko drastično ne smanjimo emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

Buntgen, zajedno sa svojim kolegama klimatolozima Janom Esperom i Maksom Torbensonom sa nemačkog Univerziteta „Johan Gutenberg“, sastavio je rane istorijske temperaturne izveštaje koristeći ogromne setove podataka godova sa drveća u severnoj hemisferi.

Sastavljanje takvih temperaturnih izveštaja je od izuzetne važnosti jer pre više hiljada godina temperaturna merenja su bila retka i nisu sistematski praćena.

„Tek kada napravimo klimatsku rekonstrukciju možemo bolje da razumemo prirodnu varijabilnost i stavimo u kontekst klimatske promene uzrokovane čovekovim delovanjem“, objašnjava Buntgen.

Njihovi rezultati ukazuju da je severna hemisfera prošle godine tokom leta bila za 2.07 stepeni Celzijusa toplija nego tokom istih perioda između 1850. i 1900. godine.

U skladu sa njihovim nalazima je još jedna nedavna analiza, koju je u februaru objavila klimatska služba Evropske unije, koja je zaključila da je globalno zagrevanje premašilo granicu od 1,5 stepeni Celzijusa za čitavu prošlu godinu.

„Tačno je da se klima konstantno menja, ali zagrevanje 2023. godine uzrokovano gasovima sa efektom staklene bašte je dodatno pojačano El Ninjom, pa je došlo do pojačanih toplotnih talasa, dužih perioda suše u jednom delu sveta, a u drugom do ekstremnih padavina i poplava“, dodaje Jan Esper.