„Sarađuj, ne zagađuj“ – naše malo može biti veliki doprinos očuvanju životne sredine

Sarađuj, ne zagađuj, kampanja koja je počela juče, trajeće naredna tri meseca, osim podizanja svesti, koji je cilj ove kampanje?

– Cilj ove kampanje je da upoznamo naše građane šta je sve ono što se radi u pogledu zaštite životne sredine, s aspekta našeg ministarstva i kompletne vlade. Da upoznamo građane šta znači zelena agenda, na koji način oni svakodnevnim aktivnostima, koji samo malo promene mogu da doprinesu, da osvorimo sve ono što su naše ciljevi, a to je da nam bude čistija i zdravija životna sredina.

Pored toga, izuzetno je važno da ih informišemo o velikom broju infrastrukturnih projekata koje mi sprovodimo na nivou cele vlade, a to je izgradnja neophodne kanalizacione mreže, izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kako bismo sprečili zagađenje voda od strane komunalnog sektora. Isto tako, i izgradnje reciklažnih centara za upravljanje otpadom, gde ćemo omogućiti građanima da odvajaju otpad, da taj otpad se kasnije koristi i za reciklažu, ili za ponovnu upotrebu, ili čak u energetske svrhe.

Gde smo na tom putu? Koliko je do sada od tih standarda EU implementirano u našoj zemlji?

– Mi konstantno radimo na prenošenju tekovina EU koje se odnose na zaštitu životne sredine i moramo reći da je to jedna najsveobuhvatnija oblast. Donosimo zakone koje usklađujemo sa direktivama EU kao i podzakonske akte. Ali da bismo mogli da dostignemo sve te standarde, upravo je važno da imamo neophodnu infrastrukturu.

U ovom momentu, možemo reći, imamo veliki broj projekata koji se sprovode kroz različita ministarstva i cilj nam je da 2027. godine imamo ukupno 35 jedinica lokalne samouprave koje će imati rešen problem prečišćavanja otpadnih voda, tako što će imati izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i preko 80 odsto pokrivenosti kanalizacione mreže.

To je značajno iz razloga što će to biti prvih 35 jedinica lokalne samouprave koje će imati rešen taj problem.

Značajni infrastrukturni projekti

Naša zemlja, prema veličini, trebalo bi da ima preko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Koliko je do sada sagrađeno, a koliko pušteno u rad?

– Mi u ovom momentu imamo 43 postrojenja i pritom nisu sva apsolutno funkcionalna. Moramo da imamo 359 operativnih postrojenja. Kada govorimo o ovome da radimo na izgradnji postrojenja, negde se podrazumeva i rekonstrukcija već postojećih izgrađenih postrojenja na način da budu modernizovana i unapređena, da ispunjavaju sve standarde životne sredine.

Znači, pred nama je zaista dug put, mnogo investicije i mnogo vremena.

Ko sve treba da učestvuje? Na koji će način upravo građani biti uključeni kada je u pitanju i sama kampanja „Sarađuj, ne zagađuj“, a i upravo na tom putu da bismo ostvarili, odnosno, primenili te standarde.

– Ovo su prvenstveno investicije javnog sektora. Znači, mi na nacionalnom nivou smo obezbedili sredstva i svi ti projekti se sprovode na nivou jedinice lokalne samopore.

Nama je važno da građani, kada vide da se izgradila kanalizaciona mreža, da se priključe na kanalizacionu mrežu i da odustanu od svojih septičkih jama, jer će im ovo zaista biti mnogo konfornije. Znači, oni svakako imaju ulogu u svemu onome što mi radimo.

Šta kažu rezultati sa terena? Da li je dovoljno urađeno do sada?

– Do sada nije dovoljno urađeno, ali ako uzmemo u obzir da smo u poslednjih nekoliko godina vrlo intenzivno krenuli da radimo na tome, moramo samo da budemo srpljivi da su to projekti koji zaista traju nekoliko godina za pripremu dokumentacije, a samim ti posle i za izgradnju.

U narednih 10 godina do 15 će drastično biti promenjena slika, a već prve rezultate ćemo videti 2027. godine.

Da li bi pomogla kaznena politika

Ono što je bilo lepo videti ovih dana jeste da su se na lokalu organizovali građani, sami čistili prirodu, skupljali otpad. Da li i na koji način će upravo ova kampanja podstaći ljude da i dalje i više to rade?

– Upravo je to ono zbog čega smo i pokrenuli kampanju. Veoma nam je važno da građani budu svesni da je to njihovo okruženje koje treba da bude čisto. Takođe sve te akcije čišćenja su veoma poželjne i dobre, jer na taj način prvo podižemo svest onima koji ne učestvuju u čišćenju, a isto tako pokazujemo da imamo već i svesne ljude koji hoće da izađu na teren, da se adekvatno pripreme i da krenu da brinu o svom okruženju.

Kampanja je veoma značajna i nadamo se da će veliki broj ljudi da shvati koliko imamo problema oko otpada koji se nalazi svuda oko nas. S druge strane da je to otpad koji može da ima svoju upotrebnu vrednost, a ono što najmanje treba da se uradi sa njim jeste da se odloži na deponije. Ali da bi bio na deponijama on pre toga mora da bude u kanti.

Ali mi imamo još jedan od problema da ljudi se organizuju čiste, poštuju propise, a s druge strane posle izvesnog vremena ponovo vidimo istu tu sliku. Da li bi nam pomogla politika nagrađivanja ili kaznena politika upravo u vezi sa otklanjanjem otpada?

– Da, to je veliki problem i mi kao ministarstvo se suočavamo sa time, jer mi već treću godinu zaredom, četvrtu, čistimo upravo te divlje deponije koje se pojavljuju svuda oko nas i do sada ćemo očistiti ukupno nekih 900. I upravo je ova kampanja treba da bude prevencija, da ne stvaramo i da ne bacamo otpad oko nas i mi se nadamo da ćemo tu uspeti da mobilišemo veliki broj ljudi koji će promeniti svoje ponašanje.

Činjenica je da bi kazna politika možda bila efikasnije u tom smislu, ali je prvo neophodno da krenemo, kako mi kažemo, sa privolom, da ljudi negde imaju svest, da izgradimo sve što je neophodno i onda da imamo vrlo rigorozne kazne koje će na kraju dovesti do toga da nam zaista životna sredina bude čista i onakva kako svi mi zaslužujemo.

Potreban prelazni period za ostvarivanje Poglavlja 27

Treba reći da prema istraživanjima Interpola, upravo ekološki komunalni prekršaji su četvrti na listi u svetu. Možda bismo ipak mogli, ako uvedemo tu kaznu politiku, uraditi nešto više za očuvanje životne sredine? Predsednica ste pregovaračkog tima Poglavlja 27 koje je otvoreno od 2021. godine. Da li ćete ponovo tražiti prelazni period? Koliko ste uspeli toga da primenite?

– Mi smo otvorili Poglavlje. U narednom periodu mi treba da upravo krenemo da pregovaramo o tome u kom roku ćemo nešto ispuniti. I sve ono, za šta su i ostale zemlje, razvijene zemlje EU, prilikom pridruživanja dobili prelazne periode, su zapravo ti tranzicioni periode koji mi očekujemo. A upravo se radi o ovim postrojenjima za otpadne vode, reciklažnim centrima i sve ono što su zapravo ozbiljne dugoročne investicije. To je ono na šta je EU spremna da nam da prelazni period, a u samom toku pregovora ćemo videti koji će to biti rokovi.

Ono što je za nas dobro, mi smo izradili određena dokumenta koja su nam tačno rekla koliko nam vremena treba od momenta ulaska u Evropsku uniju da ispunimo standarde i trudićemo se da zaista budemo argumentovani i da ti rokovi budu prihvaćeni od strane EU.