Zašto australijski torbari postaju kanibali nakon seksa, koji je za njih – smrtonosan

Eliot Boverman, bio je u dvodnevnom obilasku Nacionalnog parka Nova Engleska čiji su planinski vrhovi visoki 1.500 metara i jedni od najviših na srednjoistočnoj obali Australije. Dok je pregledao neke vrste biljke na stazi, čuo je šuštanje u žbunju ispred sebe i zavirivši bliže, video nešto zanimljivo. Mali sisar se iznenada pojavio, vukući trup drugog sisara, koji je potom počeo da proždire.

Nekoliko dana kasnije, kada je pregledao snimak, istraživači prirode iz organizacije u kojoj je i Boverman, shvatio je da video sadrži nešto što se retko viđa u divljini, o čemu je objavljen i rad u časopisu Australian Mammalogy.

Krzneno stvorenje na snimku je entehinus, domaći torbar, stanovnik šumovitih područja u istočnoj, jugozapadnoj i severnoj Australiji. Entehinusi obično jedu razne insekte i pauke, povremeno male kičmenjake kao što su ptice, gušteri ili drugi sisari.

Ali snimak kamere jasno je pokazao kopnenog entehinusa (antechinus mimetes mimetes) koji je jeo mrtvog pripadnika svoje vrste!

Entehinusi su možda najpoznatiji po tome što pokazuju „samoubilačku reprodukciju praksu“. Reč je o smrti nakon razmnožavanja. Taj fenomen je poznat kod nekih biljaka, beskičmenjaka i kičmenjaka, ali je retkost kod sisara.

Naime, svake godine svi mužjaci entehinusa uginu na kraju sezone parenja, posle jedne do tri nedelje, „otrovani“ sopstvenim hormonima. To je zato što hormon stresa kortizol raste tokom perioda parenja.

Istovremeno, porast testosterona iz super-velikih testisa kod muškaraca uzrokuje „kvar“ u biološkom mehanizmu, dešava se „poplava nevezanog (slobodnog) kortizola koji dovodi do otkazivanja sistemskih organa i neizbežne, jezive smrti svakog mužjaka.

Na sreću, smrt nastupa tek nakon što mužjaci oplode ženke u, kako naučnici opisuju „maratonskim sesijama parenja“ koje traje i do 14 sati.

Noseće ženke su tada odgovorne da obezbede opstanak vrste, pošto zajednice ovih sisara ostaju bez mužjaka.

Zašto je entehinus postao kanibal

Intenzivno parenje sagoreva kalorije, a na kraju zime nema dovoljno hrane za beskičmenjake.

Mužjaci entehinusi koji padaju mrtvi posle parenja, biće gozba za druge pripadnike vrste.

Životinjsko meso pruža dosta kalorija i energije, a već preminuli mužjak, već je spreman obrok, ne treba ga ni loviti.

U mnogim oblastima Australije, dve vrste entehinusa (od poznatih petnaest) žive u istim staništima, i obično su njihovi periodi razmnožavanja razdvojeni u periodu od samo nekoliko nedelja. Scenario je takav da se jedinke ne mogu hraniti samo leševima svoje vrste, već i konzumirati druge vrste.

Svaka vrsta entehinusa može imati koristi od konzumiranja uginulih mužjaka druge. Za vrste koje su se ranije razmnožavale, ženke mogu biti skotne ili u laktaciji, što je ogroman odliv energije.

Za vrste koje se kasnije razmnožavaju, oba pola moraju da dobiju na težini i formi, pre nego što započne njihov sopstveni period parenja i razmnožavanja.

Stručni rad o ovom fenomenu objavio je Endrju M. Bejker, vanredni profesor ekologije i nauke o životnoj sredini, sa Tehnološkog univerziteta u Kvinslendu. Bejker se zahvaljuje na doprinosu koji su pružili Eliot Bovermanu iz Saveta Sunshine Coast, i Janu Ginteru iz Kvinslendskog Odeljenja za životnu sredinu, nauku i inovacije u Kvinslendu.

Članak, sa inovativnoim saznanjima koautora, je objavljen u časopisu The Conversation.