Planeta se greje – posledice dešavanja na Antarktiku oseća ceo svet

Ove jeseni, antarktički morski led bio je jedan i po milion kvadratnih kilometara manji od proseka za ovaj deo godine. To je površina jednaka ukupnoj veličini Portugalije, Španije, Francuske i Nemačke.

Kretanje voda oko Antarktika distribuira toplotu, hranljive materije i ugljenik širom sveta, pomažući u regulisanju klime i regionalnih vremenskih obrazaca. Ali, kako Južni okean postaje topliji i manje gust, taj sistem se usporava.

Ono što se dešava na Antarktiku ne ostaje na Antarktiku, upozorava generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

„Živimo u međusobno povezanom svetu. Topljenje morskog leda znači porast mora. A to direktno ugrožava živote i egzistenciju u priobalnim zajednicama širom globusa. Poplave i prodor slane vode ugrožavaju useve i vodu za piće – ugrožavaju bezbednost hrane i vode. Kuće više nisu sigurne. Priobalni gradovi i cela mala ostrva rizikuju da budu izgubljeni u morima“, naveo je Antonio Guteres.

Uzrok svega je zagađenje fosilnim gorivima koje zagreva planetu. Bez promene kursa, planeta ide ka porastu temperature od tri stepena Celzijusa do kraja veka.

„Ako nastavimo ovako, a ja se snažno nadam da nećemo, ledeni pokrivači Grenlanda i Zapadnog Antarktika će preći smrtonosnu prekretnicu. Samo ovo bi na kraju podiglo nivo mora za oko deset metara. Zarobljeni smo u smrtonosnom ciklusu. Led odbija sunčeve zrake. Kako nestaje, tako atmosfera apsorbuje više toplote. To znači više zagrevanja, što stvara više oluja, poplava, požara i suša širom sveta. I još topljenja. Što znači, sa manje leda, još više zagrevanja. Na COP-u 28 lideri moraju prekinuti ovaj ciklus“, istakao je generalni sekretar UN Guteres.

Prirodne katastrofe bez presedana zahtevaju saradnju i akciju bez presedana. Zato je smanjenje emisije gasova staklene bašte i postizanje neto nulte emisije hitnije nego ikada pre i biće u fokusu globalnog samita o klimi koji 30. novembra počinje u Dubaiju.