Priroda je Limu dala sve najlepše što ima, a ljudi sve što ne valja i što mu ne treba

Pre nekoliko dana, svet je obeležio Dan voda, uz upozorenje da dve milijarde ljudi na planeti nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Ekipa RTS-a je proverila koliko brinemo o rekama i kako štitimo Lim, jednu od najlepših, ali i najzagađenijih reka u regionu.

Lim je u svoju lepotu upisao Ali-pašine izvore u podnožju Prokletija, pa se u Plavskom jezeru sakupio i izbistrio kao gorsko oko, da bi krenuo dalje, u blaženom neznanju ka Andrijevici, Bijelom Polju, Prijepolju, Rudom – na put dug 219 kilometara, do svog ušća u Drinu.

Ali, može da bude i čist i bistar i lep na ponos a ne na sramotu. Samo što je za to potreban potpuni preokret i to ne onaj koji se meri kilometrima i vremenom, već jednostavan – mentalni – da shvatimo da je voda, pa i ova, zaista uslov života.

Lim protiče kroz osam opština u tri države, ali nijedna nema reciklažne centre već niz divljih smetlišta i po koju sanitarnu, nedavno uređenu deponiju.

Nedovoljno za 300.000 stanovnika tog područja, a da bi bar nešto promenili, Bijelo Polje i Priboj su već imali nekoliko zajedničkih projekata – koje sufinansira Evropska unija, pa uz opremu koju dobijaju, traže i najbolji način da stanje poprave.

„Moramo jako puno da radimo na promjeni svijesti kada je u pitanju zaštita životne sredine i samo odlaganje komunalnog otpada. Ali mora se izmijeniti zakonska regulativa kad je u pitanju kaznena politika, jer bez ovih mehanizama, mislim da nećemo uspjeti da dođemo do cilja koji svi imamo, i zbog generacija koje dolaze iza nas“, naglašava Radenko Vujošević, direktor JKP „Komunalno – Lim" iz Bijelog Polja.

„Mi smo konkurisali za kamion smećar za obalsko prikupljanje otpada i jedan čamac, katamaran koji će plutajući otpad po jezeru prikupljati i odnositi na našu deponiju“, kaže Željko Ječmenica, direktor JKP „Usluga“ iz Priboja.

Pribojci su već očistili desetak nelegalnih deponija, prikupili smeće iz jezera, Bjelopoljci uklonili 12 smetlišta, ali se i dalje na obalama Lima širi na desetine kubnih metara otpada.

„Broj nelegalnih odlagališta se svake godine povećava. Godine 2019. sam, u sklopu projekta, detektovala preko 230 nelegalnih odlagališta od granice sa Beranama do granice sa Srbijom. Malo se mijenja svijest kod naših učenika, jer se trudimo da učenike kroz nastavni proces koliko-toliko edukujemo i možemo da primjetimo za mlađe generacije žele nešto da urade“, navodi profesorka Danijela Veličković, ekološkinja iz Bijelog Polja.

Priroda je Limu dala sve najlepše što ima, ljudi mu ostavljaju sve što ne valja i što im ne treba. A kad se račun ispostavi, nema dileme ko će biti na gubitku.