Ako ne palimo gume, deponije i njive – imaćemo čistiji vazduh

U Nemačkoj su, nakon dve godine, ponovo dozvoljeni vatrometi za koje su Nemci potrošili 100 miliona evra.

„Samo u toj jednoj noći u vazduh iznad Nemačke je za nekoliko sati otišlo više od dve hiljade tona sitnih prljavih čestica. U vazduh, pa onda u naša pluća“, kaže Ivan Đerković, dopisnik RTS-a iz Nemačke. 

U Srbiji se pored slavlja uz vatromet, petarde i rafale iz oružja otišlo korak dalje. U Novom Sadu se, na primer, Božić slavio uz paljenje traktorskih i automobilskih guma.

Docent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Konstantin Ilijević navodi da u tim požarima nastaju sve zagađujuće supstance koje mi inače ispuštamo kada se sagorevaju fosilna goriva.

„Ono što je ovde problem je što nastaju u višestruko većim količinama i koncentracijama i zbog toga je sagorevanje guma naročito opasno. To da vi uzmete jednu gumu i bacite je na deponiju je protivzakonito, a da je spalite – to ne samo da je protivzakonito, to se kosi sa zdravim razumom“, istakao je Ilijević.

Bojan Simišić iz „Eko straže“ kaže da dobijaju razne snimke sa terena, koje se zatim na društvenim mrežama objave.

„Međutim, sada smo u ovoj godini imali baš negativnu reakciju da su se ljudi iz tih sela javljali i da su ulazili sa nama u debatu i polemiku. Oni imaju jako veliki otpor da prihvate informaciju da je to nešto što nije zdravo i da stvara opštu opasnost“, rekao je Simišić.

PM 2,5 čestice ulaze u krv 

Sve je više dokaza izvedenih na osnovu monitoringa kvaliteta vazduha i zdravstvene statistike, koliko otrovne čestice iz vazduha, posebno kada se pale gume, plastika i drugi opasan otpad, utiču na zdravlje.

Bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu SZO u Bonu prim. dr Elizabet Paunović navodi da su najopasnije najmanje čestice – prečnika 2,5 mikrona upravo zato što one prelaze iz pluća u krv.

„Prelaze tu barijeru, ulaze u krvotok, ulaze u krvne sudove, talože se u krvnim sudovima kod dugogodišnje, višedecenijske izloženosti, izazivaju bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, šlog, bolesti pluća, rak pluća“, rekla je prim. dr Elizabet Paunović.

Upravo zbog toga je, kaže, na nivou Ujedinjenih nacija dogovoren cilj da se do 2030. značajno smanji smrtnost od zagađenog vazduha.

Da bi se rešio problem aerozagađenja iz termoelektrana, industrije, ložišta i saobraćaja potrebna su velika ulaganja i vreme. Kada ne bi gorele deponije, žetveni ostataci na njivama, kablovi da bi se izdvojio bakar i gume – svakako bismo imali čistiji vazduh, a za to je potrebno samo podizanje svesti.