Jadranka Marčok iz „Ekolista“: Podvig je kada neko zbog vaših reči počne da menja svoje navike

Jadranka Marčok kaže za Internet portal RTS-a da je Ekolist jedini štampani časopis o ekologiji i zaštiti životne sredine kod nas, koji u kontinuitetu izlazi deceniju i po.

- Biću neskromna i pohvaliću se da to uopšte nije mali jubilej, čak i kada se gleda van granica naše zemlje, a posebno u svetlu raznih izazova. Pojava novih sredstava komunikacije, ali i ekonomskih kriza, koje su se godinama unazad prosto sustizale, ozbiljno su ugrozile izdavaštvo. Najveći danak, i ne samo kod nas, već globalno, platili su mali izdavači, a upravo oni su stajali iza niza sjajnih izdanja koja su se bavila zaštitom životne sredine, ekologijom, održivim razvojem, energetikom...

Koliko je bilo teško, tokom 15 godina, baviti se temom koja i dalje nije komercijalna?

- Mi još uvek uspevamo da opstanemo - i ne samo to! Proteklih godina smo istraživali tržište i trudili se da idemo ukorak s modernim vremenom. Tako je nastalo naše elektronsko izdanje - „eEkolist". To je PDF izdanje, koje u protekle tri godine do svojih čitalaca stiže putem imejla. U pitanju je besplatno i potpuno interaktivno izdanje, koje čitaocima pruža doživljaj čitanja magazina, ali u jednom sasvim novom, modernom formatu. Štampani „Ekolist" i elektronski „eEkolist" sadržinski se potpuno razlikuju, ali je njihova misija ista - donošenje sjajnih priča iz „zelene" sfere.

Osim elektronskog i štampanog izdanja, koji su različiti po sadržaju, Ekolist je učesnik brojnih projekata i programa koji se odnose na životnu sredinu. Koje biste izdvojili?

- „Kako raste drvo" naša je akcija podizanja zasada u školskim dvorištima, koja duže od osam godina donosi radost školarcima i uči ih kako se drvo sadi, ali i kako se u dolazećim godinama brine o njemu, kako se raste kraj njega i čuva za nove generacije. Akcija sadnje dosad je sprovedena u više od 100 obrazovnih ustanova, gde su učenici sa svojim nastavnicima posadili preko 5.000 sadnica. Ponosni smo na ovu akciju jer je povezala dve važne tačke u budućnosti - nove zasade i decu, buduće ljude koji su kroz druženje i igru naučili važnost zelene životne sredine.

Na šta ste najponosniji tokom proteklih 15 godina? Gde ste videli, na primer, da je konkretno problem na koji ste u svojim izdanjima ukazivali - krenuo sa „mrtve tačke"?

- Iza nas su kilometri novinskih stranica, celo jedno more ispisanih reči - i to nije mala stvar. Nema dana da se ne pitamo da li smo nekako doprineli zaštiti životne sredine. Isto tako, nema dana a da ne dobijemo potvrdu da jesmo. Pokretanje s „mrtve tačke" je uvek neizvesan posao, ali ono čemu smo mi svih ovih godina svedočili jeste pokretanje ljudi - njihova iskrena briga za životnu sredinu, želja da se informišu, da budu uključeni u lokalne akcije... Kada smo počinjali, ekologija nije bila toliko zanimljiva i bilo je uvreženo mišljenje se da se ljudi zainteresuju za ove teme tek kada podmire svoje svakodnevne životne potrebe ili kada se desi neki akcident. To danas više nije tako. Naši sugrađani shvataju da zaštita životne sredine - čist vazduh, voda, zdrave šume, bogat biodiverzitet - jeste svakodnevna životna potreba. Ako toga nema - nema ni života...

Koliko je zaista važna uloga medija u velikom zadatku koji imamo svi mi kao globalno društvo, a to je zaštita našeg jedinog doma - planete Zemlje?

- Mediji su bili i ostali jedini pravi zaštitnici i glasovi naše Planete. Sve velike akcije za očuvanje životne sredine, ali i svi ekološki problemi, pa i akcidenti, bili bi nevidljivi, a temama poput globalnog zagrevanja, dekarbonizacije ili energetske efikasnosti bavili bi se stručnjaci. Danas su sve ove teme prepoznatljive i ne predstavljaju „terminologiju male grupe ljudi". To znači da su građani veoma upućeni, te i sami čine korake na unepređenju životne sredine.

Koliko smatrate da je značajno informisati javnost o putu Srbije ka evropskim integracijama, odnosno, o klasteru ili poglavlju koji determiniše oblast zaštite životne sredine, i približavanju političkih elemenata „običnom čoveku"?

- Na putu Srbije ka evropskim integracijama informisanost je ključna jer sada imamo novu grupu „nerazumljivih reči" koje bi trebalo približiti građanima. „Klaster" ili „poglavlje" suštinski ne znače mnogo, ali sve dobija sasvim novu dimenziju ukoliko kažete da će ulaganja u životnu sredinu u budućnosti iznositi desetine milijardi evra, pa istaknete koristi koje će od toga svaki građanim imati i objasnite kako će sva ta ulaganja popraviti kvalitet života kroz zdravu životnu sredinu ili nove poslove. To su podaci na koje uvek treba podsećati, jer životna sredina nema alternativu. To je u zemljama Evropske unije svima jasno, a to znaju i naši građani.

Šta je u ovom trenutku - (imajući u vidu i svetsku ekonomsku krizu i probleme sa snabdevanjem energentima...) među gorućim temama koje biste izdvojili, i koje posebno ne smeju da ostanu neprimećene kako kod novinara tako i kod čitalaca?

- O energetici i energetskoj efikanosti se uvek mora izveštavati kao jednoj celini. Ono što uvek ističemo jeste činjenica da, ukoliko ne možemo da proizvedemo dovoljno energije, možemo bar da uštedimo. A to bismo mogli da usvojimo kao stil života i bez preteće energetske i ekonomske krize. Nedavni akcident kod Pirota ukazuje na jednu drugu goruću temu, a to je poštovanje zakona. Ukoliko bi svi u lancu upravljanja samo poštovali propise, mi danas ne bismo imali ovakve nemile događaje, ali ni zagađen vazduh, otrovane tokove, divlje deponije...

Kakva je misija i vizija redakcije, kako vidite „Ekolist" za koju godinu?

- Pokretanje ljudi na razmišljanje i delovanje - verujem da je to naša važna misija, koju smo uspeli da ispunimo. Jer, ljudi nam to govore... Pišu nam, na primer, da nikada nisu razmišljali o nekoj temi kao ekološkoj, dok to nisu pročitali kod nas. Nije mala stvar zadržati nečiju pažnju, a zamislite koliko je tek podvig da neko zbog vaših reči počne da razmišlja drugačije i menja svoje navike. To smo radili dosad. I tako ćemo i nastaviti, jer želimo da makar i malim koracima pravimo pomake ka boljem i zelenijem svetu.