Plava ekonomija kao pokretač ekonomskog rasta

Bez vode ne možemo, ali je ne čuvamo. Svake godine milioni tona otpada završe u okeanima, što uništava živi svet u njima. U Ohridsko jezero izliva se kanalizacija i industrijske otpadne vode, a slično je sa rekama i jezerima u celom regionu.

„Voda je život. Verovatno čovečanstvo može da opstane bez gasa ili nafte, ali još nije otkrivena alternativa za vodu. Voda i sunce znače život. Zaštita voda znači zaštitu života na planeti. Voda je od suštinske važnosti za očuvanje ekonomskog razvoja, života. Zaštita voda je ogromna poslovna prilika“, kaže Zoran Martinovski, predsednik Prajm blu ESG instituta iz Makedonije.

Međunarodne finansijske institucije podržavaju projekte koji vode računa o ublažavanju klimatskih promena, prevenciji zagađenja i socijalnoj jednakosti.

„Plava ekonomija se tiče i pitanja klimatskih promena, koje su najveća pretnja sa kojom smo danas suočeni. Ali to je i ogromna ekonomska prilika, a kada to kažem mislim na 21 bilion dolara investicija u narednih 15 godina. Naravno, turizam je suštinski deo održivog ekonomskog razvoja. Za jedan uloženi dolar u turizam, imamo tri puta veću dobit“, istakao je Bodin Bulatović, regionalni operativni menadžer Međunarodne finansijske korporacije, Grupa Svetske banke. 

Luksuzni kompleksi prilika za razvoj zemlje 

Prema rečima konsultantkinje za razvoj luksuznog turizma Crne Gore, Dijane Čelik luksuzni hotelski kompleksi u Crnoj Gori utiču na razvoj zemlje.

„Pored radnih mesta tu je i briga o životnoj sredini. Na primer u Bokokotorskom zalivu smo očistili more od bombi iz Drugog svetskog rata“, navela je Dijana Čelik.

Proizvodnja energetski efikasnih plovila i izgradnja i održavanje vetroparkova na moru, prilika su i za brodogradilišta.

„U nautičkom sektoru imamo porast od 30 odsto. Radimo na pogonu na vodonik, na laganim materijalima, na održivim načinima za korišćenje brodova. Trebalo bi da formiramo mrežu održivih luka“, objašnjava Pjetro Anđelini iz mreže nautičkih kompanija u Italiji „Navigo“.

U plavoj ekonomiji je trenutno dominantna industrija nafte i gasa, ali je budućnost energija talasa, plime i oseke, vodonika, uz korišćenje energije vetra i sunca.

„Neophodnost je majka inovacija. Nama je, da bismo rešili ekološke problemene, kako u regionu tako i u Srbiji, neophodno da već poznata tehnološka rešenja primenimo i kod nas kako bismo imali održivu ekonomiju“, navodi dr Petar Kočović, profesor Univerziteta Union „Nikola Tesla“.

Očekuje se da će se vrednost plave ekonomije udvostručiti do 2030. godine.

Koncept plave ekonomije deo je evropskog zelenog dogovora. Ekonomski potencijal vodenih resursa meri se trilionima evra, ali u svemu tome je najbitnije da ostavimo dovoljno čiste vode za buduće generacije.