Zelene tehnologije usporavaju globalno zagrevanje i životnu sredinu čine čistijom
Međunarodni sajam „Ekomondo“ u Riminiju, ovih dana je centar zelenih tehnologija, koje, ako se masovno primene, mogu da spreče da svet krene preko klimatske litice. Smanjenje emisije ugljen-dioksida usporiće zagrevanje i obezbediti zdraviju životnu sredinu za sve.
Najveće italijansko letovalište na obali Jadrana preplavljeno je posetiocima iz Evrope, ovoga puta ne zbog mora, vina ili dobre hrane, već u potrazi za zelenim rešenjima koja svet vode u bolju budućnost.
„Na sajmu 'Ekomondo' izlaže više od 1.400 kompanija sa ciljem da predstave inovativna rešenja i reše probleme nedostatka sirovina, otpada i otpadnih voda. Na ovaj način učinićemo našu planetu održivom“, kaže Alesandra Astolfi, generalna direktorka kompanije "Italian Exhibition Group".
Kompanija koja je 2019. dobila priznanje Kancelarije za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji za najveće smanjenje emisije CO2 pri tretmanu otpada, sada podiže lestvicu.
„Sklopili smo dogovor za uspešan uvoz tehnologije koja će nam na teritoriji Republike Srbije omogućiti da brže, kvalitetnije, efikasnije odvajamo otpad, i organski, biorazgradivi otpad usmerimo u proces naše tehnologije za proizvodnju obnovljivog izvora energije, tačnije električne energije koja nam je danas tako neophodna za proizvodnju električne energije“, objašnjava Bojan Gligić iz "ESO TRON"
„Bavimo se recikliranjem neopasnog otpada, a sve to koristeći energiju iz obnovljivih izvora. Godišnje recikliramo 100.000 tona gvožđa, gume, plastike, elektronskog otpada. Na sajmu smo pronašli rešenja za povećanje kapaciteta i preciznije sortiranje otpada za pokretanje trećeg reciklažnog centra“, naglasila je Milica Uraz iz firme „Stil-Impeks“.
Recikliranjem otpad postaje sirovina, a precizno sortiranje povereno je robotu.
„Mašina koju vidimo u pozadini zamenjuje ručno sortiranje snagom veštačke inteligencije, koja kategorizuje i prepoznaje materijal. Ako je materijal zagađen, robot će ga pokupiti i odložiti. Ovo je način da više ne budu potrebni ljudi na liniji za sortiranje otpada“, objašnjava Daniel Daman, menadžer prodaje.
Električna vozila su realnost ovog trenutka, ali su na pomolu i nova rešenja za vrstu pogonskog goriva.
Direktor „Altom GMP-a“ Aleksandar Tomović kaže da je firma već više godina orijentisana na zaštitu životne sredine.
„Naša ekološka elektro-vozila i elektro-komunalna oprema već se nalaze u Knez Mihailovoj i na Zlatiboru. Cilj posete sajma je praćenje razvoja pogona na vodonik što predstavlja budućnost u još čistijim izvorima energije“, naglašava Tomović.
Pametnih gradova mora da bude više
Ubrzano raste broj stanovnika u urbanim sredinama i zato je važno stvarati pametne gradove.
„Smart siti projekat u gradu Nišu podrazumeva upravljanje parkiralištima, otpadom i vodama. Predstavnici Naučno-tehnološkog parka Niš su danas ovde da bi videli nove softvere, tehnologiju i mašine koje ćemo zajedno sa našim kompanijama, članicama primeniti u realizaciji ovog projekta i u narednom periodu. Po završetku samog projekta u gradu Nišu taj projekat će se realizovati i u ostalim sredinama i gradovima u Srbiji“, navodi Miloš Petrović iz Naučno-tehnološkog parka Niš.
Prema rečima Siniše Mitrovića iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, u trenutku održavanja konferencije Ujedinjenih nacija COP27 i kada Srbija ulazi u intenzivan proces zelene tranzicije, brojna privredna delegacija, biznis kompanije i predstavnici lokalne samouprave posetili su sajam u Riminiju.
„Delegacija je mogla da odmeri naše investicije, kapacitete i spremnost za zelenu tranziciju. Ovde smo jasno videli potvrdu: ništa se ne baca, sve se može ponovo upotrebiti i u to treba investirati. Moramo otvoriti zelene fondove jer to nam donosi konkurentnost na evropskom tržištu“, naglasio je Mitrović.
Posetioci Sajma u Riminiju uverili su se da Evropa i zemlje Mediterana imaju rešenja koja bi mogla da zaravne temperaturnu krivu i uspore globalno zagrevanje. Nove tehnologije nude nova radna mesta, a planetu čine boljim mestom za život.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар