Srbija ima sopstvena rešenja za praktičnu primenu solarne tehnologije

Patent Koncentrator sunčeve energije još 2016. UNDP je proglasio najboljom inovacijom koja proizvodi enrgiju a istovremeno eliminiše štetne materije. Ali za praktičnu primenu te solarne tehnologije treba novac. Kakva to tehnološka solarna rešenja nudite, šta znači ova vaša inovacija?

– Reč je o jedinstvenom uređaju različitom od svih poznatih tehnologija u svetu, zbog čega je i proglašen, baš na vašoj televiziji za najbolju tehnološku inovaciju Srbije, koja može umnogome pomoći ostvarenju energetske nezavisnosti u budućnosti.

Najvažnije od svega je to što je reč o 100 odsto srpskoj tehnologiji od ideje do poslednjeg šrafa na njoj, koja se može videti u krugu Instituta „Mihalo Pupin“.

Pošto je reč o visoko efikasnoj tehnologiji, namenjena je velikim potrošačima toplotne i električne energije, pre svega u prehrambenoj industriji, toplanama, solarnim elektranama i neuporediva je sa aktuelnim solarnim panelima.

Da li verujete da naša solarna tehnologija može u postojećim termoelektranama na ugalj, zameniti najmanje 30 odsto potrošnje uglja, pa možete li zamisliti šta to znači za ukupnu energetsku poziciju Srbije.

Naša zemlja ima ogroman potecijal za korišćenje sunčeve energije. Vi ste podneli i inicijativu za formiranje Konzorcija za izgradnju prve Srpske hibridne solarne elektrane-toplane.Kakva je to elektrana i kolika ulaganja neophodna da bi tako nešto zaživelo?

– Testiranje koje je obavio IMP je pokazalo efikasnost pretvaranja sunčeve u toplotnu energiju blizu 80 odsto, a unapređenjem koje sad pripremamo, solarni system će moći istovremeno proizvoditi i skladištiti električnu i toplotnu energiju sa efikasnošću od blizu 90 posto.

Zbog toga smo i predložili ministarstvu energetike i EPS formiranje Srpskog konzorcija za izgradnju prve hibridne solarne elektrane-toplane koja neće koštati mnogo više od termoelektrane na ugalj, a cena proizvodnje električne energije iznosila bi 44 do 60 evra po megavat času u zavisnosti od instalisane snage sa izuzetno pozitivnim efektima na životnu sredinu.

Sve bi radili u okviru EPS-a što bi bila i osnova za preporod EPS-a, velika izvozna šansa Srbije, a u narednih deset godina mogli bi zaposliti oko 100.000 radnika i svu metaloprerađivačku industriju Srbije.

Svetske finansijske institucije već su objavile da više neće finansirati energetske projekte na ugalj. Da li tu vidite šansu?

– Pa upravo ta činjenica govori u prilog malopređašnjoj tvrdnji, jer Srbija treba da se okrene sopstvenom razvoju naprednih tehnologija koristeći svoje znanje, svoje inovatore, svoje sirovine.

Pošto imamo prijateljske odnose sa arapskim zemljama u kojima se danas grade solarne elektrane sa raznim tehnologijama u vrednosti oko 35 milijardi evra, a IEA predviđa ulaganja u solarnu energiju do kraja veka u iznosu oko 16.000 milijardi dolara. To je šansa Srbije.

Nekda je Evropa prednjačila u proizvodnji solarnih panela, poslednjih godina ta industrija se potpuno preselila u Kinu.. Evo čuli smo američki predsednik najavljuje da će olakšati uvoz solarnih pnela uprvo iz Azije. Možemo li mi sa ovakvim i sličnim projektima da kokurišemo u toj idustriji?

– Imamo sopstvenu solarnu tehnologiju, imamo relativno povoljnu poziciju kad je reč o intenzitetu sunčevog zračenja, pa zašto ne bismo iskoristili blagodeti koje nam pruža sunčevo zračenje koje dnevno na površinu zemlje šalje količinu energije nekoliko hiljada puta veću od ukupne svetske godišnje potrošnje.

Danas uglavnom uvozimo solarne panele proizvedene u Kini, Turskoj, Italiji koji su dečja igračka za srpsku solarnu tehnologiju koja je višenamenska i mnogo efikasnija, istina u startu skuplja od panela, ali kad se uzmu u obzir svi efekti i podvuče crta za vek trajanja naše tehnologije od 40 godina, postaje čak jeftinija.