Vršački prirodnjaci se nadaju da će se slepi miš mali potkovičar doseliti u njihove krajeve

U jednoj pećini kod Vršca prvi put na teritoriji Vojvodine otkriven je slepi miš mali potkovičar. Naučnici iz Prirodnjačkog muzeja pretpostavljaju da je u ovaj južnobanatski grad doleteo sa Karpata. Jedinke potkovičara se prate u nadi da će u Vršcu naći pogodno stanište i za razmnožavanje.

S obzirom na to da u Vojvodini ima malo prirodnih skloništa za slepe miševe, otkriće malog potkovičara u pećini u Vršcu utoliko je značajnije. Specifičnost ove vrste je što na njušci imaju jedan aparat u obliku potkovice koji im pomaže da se lakše snalaze u prostoru, i po tome su veoma prepoznatljivi.

„To su slepi miševi koji više vole planinske predele. U pitanju su bila dva mužjaka. Pretpostavljamo da su oni tu u prolećnim migracijama potražili sklonište. Da li će se tu zadržati ili neće, ili će se tu nešto dalje odvijati, to je na nama da ispratimo. Ova tačka može da bude samo jedna stanica za odmor ovoj vrsti, ali može da se desi da postane i neka tačka gde će se razmnožavati“, navodi Milivoj Vučanović, čuvar prirode na Vršačkim planinama.

Ova mala pećina je prirodno stanište slepih miševa koje se prati više od 15 godina.

„Inače, 2015. godne zabeležili smo još jednu vrstu upravo u toj pećini koja je bila tad nova za Vojvodinu. To je bio sredozemni potkovičar. Tako da ta pećinica, iako je veštačka, to je ostatak nekog starog kamenoloma, praktično je veoma zančajno sklonište za slepe miševe i zbog toga bi trebalo da mu se posveti jedna posebna pažnja“, naglašava dr Milan Paunović, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja Beograd.

Ovo je dvadeset peta vrsta u Vojvodini od 31, koliko je poznato u celoj Srbiji. Svaka je jako značajna jer govori o veoma visokom diverzitetu i zbog toga su strogo zaštićene sve vrste.

U Prirodnjačkom muzeju kažu da su do sada urađena brojna ispitivanja prisutva nekih virusa kod slepih miševa u celoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, i da do sada nije nađen nijedan patogen štetan za čoveka.