Na Svetski dan šuma Srbija se može pohvaliti da ispunjava optimalnu šumovitost

Šume su jedan od najsloženijih kopnenih ekosistema na zemlji. Dragoceni su prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka, ali i za ukupni biodiverzitet. Danas se u celom svetu obeležava ovaj dan kroz razne manifestacije.

„Javno preduzeće 'Srbijašume' obeležiće ovaj dan centralnom akcijom u Beogradu, pošumljavanjem na lokalitetu Košutnjak, zajedno sa studentima Šumarskog fakulteta. Takođe, u celoj Srbiji će 17 šumskih gazdinstava i 60 šumskih uprava 'Srbijašuma' obeležiti ovaj dan, pošumljavanjem i promocijom u medijima“, navodi Gordana Jančić.

Što se tiče Srbije, prema preliminarnim podacima, 29,1 odsto su šume, zatim šikare i šibljaci čine negde oko pet posto, tako da se može smatrati da je 34 odsto površine teritorije Srbije pod šumama.

„Najnoviji podaci u okviru projekta koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za šume, i u kojima učestvuje i JP 'Srbijašume', pokazuju da je ovaj procenat daleko veći i očekujemo da će negde oko 40 posto teritorije Republike Srbije biti pod šumama“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Na taj način doći ćemo u red zemalja koje ispunjavaju optimalnu šumovitost, ali ono što je značajno, posebno na današnji dan, je da se ukaže na važnost očuvanja postojećih šuma, da ih zaštitimo od svih faktora, bilo od šumskih požara, bilo čoveka, i da unapredimo njihovo stanje, napominje Jančićeva.

Šume imaju preko 400 funkcija, veliki broj domaćinstava i industrija živi od šuma kao resursa i vrlo je važno da o šumama gazdujemo održivo.

„Šume nemaju samo proizvodnu funkciju. One imaju i zdravstvenu, i rekreativnu, funkciju očuvanja zemljišta, zaštiti zemljišta od voda, doprinose povećanju plodnosti zemljišta i brojne druge“, navodi Gordana Jančić.

Šume najviše ugrožavaju klimatske promene, ali i šumski požari, koji se češće javljaju iz istih razloga. Sigurno je da i čovek ima uticaja, posebno na lokalitetima gde dolazi do promene namene zemljišta u svrhu izgradnje, zato je neophodno održivo gazdovanje ovim resursom, zaključuje Gordana Jančić iz JP „Srbijašume“.