Posebni kavezi, pravila hranjenja, mreže... Nije svaka životinja za ljubimca

Lavovi su kraljevi životinja. Iako mogu da odrastu uz čoveka, hraneći se na cuclu, svakako ih ne treba držati kao kućne ljubimce, kažu stručnjaci.

Za mladunčetom lava, koje luta na području budvanske opštine, tragaju i pripadnici Agencije za zaštitu životne sredine Crne Gore.

U Srbiji postoje posebni propisi o tome koje se životinje mogu držati u kućnim uslovima. Lavovi nisu među njima.

U beogradskom zoološkom vrtu ima pet lavova - dve ženke i tri mužjaka.

„Ubrajaju se u životinje koje se moraju držati u posebnim oblicima u zarobljeništvu, što znači isključivo u licenciranim zoološkim vrtovima kao što je zoo-vrt u Beogradu", rekao je Kristijan Orari, biolog u beogradskom zoološkom vrtu.

Prema protokolu je da svaki kavez u kome je divlja životinja - ima zaštitnu mrežu određene visine, u zavisnosti od vrste životinja. Takođe, postoji i zaštitna ograda u kojoj je slab električni napon koji ne može da povredi životinju, ali onemogućava joj da se približi rešetkama kaveza.

Iz Beogradskog Zoo-vrta nikada nije pobegla nijedna divlja životinja, ali svima je poznata priča o šimpanzi Samiju.

„Sami je bio jedan od legendarnih ikona Zoološkog vrta i ko nije čuo za njega! Uostalom, dignuta mu je bista ovde ispred majmunare. I on je postao slavan zapravo na osnovu svog bega iz zoo-vrta gde je uspeo da šmugne van domašaja čuvara. I to je jedna legendarna priča Vuka Bojovića koji je došao i seo pored njega sa rečima - Sami hajdemo mi kući , pružio mu ruku uveo ga u taksi i dovezao nazad do zoo vrta", ispričao je biolog.

Kada hrane divlje životinje, radnici nisu u istom delu kaveza, i to je jedno od pravila. O tome da posetioci, posebno deca, ne treba da se približavaju kavezima, brinu zaposleni u Vrtu, ali i oni sa kojima ga deca posećuju.