Koliko znamo o zaštićenim prirodnim područjima Beograda

Mladi ne znaju mnogo o zaštićenim područjima u Beogradu, pokazala su najnovija istraživanja. Učenicima je pokazano pet fotografija značajnijih zaštićenih područja, samo neka su prepoznali.

Ni studenti Šumarskog fakulteta ne znaju baš sva zaštićena prirodna dobra u Beogradu, kažu profesori.

Ima ih 45 i podeljena su u tri kategorije: predeli izuzetnih odlika, spomenici prirode i zaštićena staništa. Prva datiraju iz 1949. godine, kada je i počela zakonska zaštita.

„Procenjujemo prirodne vrednosti na osnovu kriterijuma koji su postavljeni u našem Zakonu o zaštiti prirode, a to su – autohtonost, retkost, reprezentativnost, posebne vrste", izjavila je Dragana Ostojić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

U Beogradu se 20 odsto zelenih površina smatra zaštićenim prirodnim dobrom, a prednjače spomenici prirode.

Gotovo svi znamo da su prirodna dobra Kosmaj, Avala, Veliko ratno ostrvo, Košutnjak i Zvezdarska šuma. Među njima su i miocenski sprud Tašmajdan, hrast na Cvetnom trgu, zaštićeno stanište gljive na Adi Ciganliji.

Javnom preduzeću „Srbijašume'' poverena je briga o 5.000 hektara zaštićenih šuma u Beogradu.

„Pojedinci i šira javnost mogu da doprinesu tako što će voditi računa, da ne uništavaju biljne vrste, zaštićene biljne vrste, tu smo mi uvek da pružimo neophodnu edukaciju posetiocima u zaštićenom području, ali i šire. Zatim, da ne lože vatru na mestima gde to nije dozvoljeno, i ne ostavljaju smeće za sobom", rekla je Adiba Džudović iz JP „Srbijašume".

Istraživanje Centra za kreiranje politika i strategija pokazalo je da mladi nisu upoznati sa načinima kako i sami mogu da se angažuju u zaštiti prirode u svom okruženju. Poslednjih godina učenicima je privlačna Botanička bašta, a obilaze i arboretum Šumarskog fakulteta.

„Naravno, taj prostor je otvoren za građanstvo, jako smo ponosni što se u okviru tog arboretuma odvijaju posebno vrste edukativnih radionica", rekla je Nevena Vasiljević sa Šumarskog fakulteta.

Prirodna dobra od lokalnog značaja proglašava Sekretarijat za zaštitu životne sredine, pošto Zavod obavi istraživanje. Neophodno je da se obavesti i nadležno ministarstvo. U takvom jednom postupku, koji može da traje i nekoliko godina, jeste i forland leve obale Dunava.