Šta se dešava kada milijarde morskih životinja uginu u jednom danu

Rekordno visoke temperature vazduha koje je „toplotna kupola“ donela na severozapad Pacifika u junu, za biljke i životinje koje žive duž obale bile su pogubne.

Vreo talas poklopio se sa periodima najizraženije oseke u godini ostavljajući tako pojas, koji je inače pod vodom, satima izložen toplom vazduhu i suncu i to tokom najtoplijih delova dana, nekoliko dana zaredom.

Neposredno posle nezapamćenog toplotnog talasa, Emili Karington, naučnica specijalizovana za biologiju morskog života posetila je obale koje su, kako navodi, mirisale na smrt.

„Širom otvorene školjke sa otkrivenim tkivom koje je počelo da truli, zatim morski puževi i hitoni, mekušci poznati i kao morske kolevke, više nisu bili u stanju da se pripiju uz stene, pobelele alge i morska trava“, opisuje Karingtonova.

O sličnim scenama izveštavali su naučnici i uzgajivači školjki iz priobalnih mesta američke države Vašington i kanadske pokrajine Britanska Kolumbija.

Procene stručnjaka kreću se od miliona do milijardi zbrisanih morskih bića. „Ovako nešto dosad nismo videli“, naglasila je Karingtonova koja je kao morski biolog decenijama proučavala efekte ekstremnih vremenskih uslova.

Za još nekoliko nedelja ništa se neće primećivati, čak i prazne školjke će voda odneti, ostavljajući obalu gotovo identičnom kao pre pomora.

Međutim, nestaće sve koristi za ekosistem koje su ti organizmi pružali, kao što je filtriranje vode (jedna školjka može očistiti do 10 litara morske vode dnevno), kao i stvaranje vlažnog staništa za razne druge biljne i životinjske vrste, te obezbeđivanje hrane za one u višim delovima lanca ishrane, poput rakova, ptica i ljudi.

Tokom narednih meseci, područja sa velikom smrtnošću mogu imati lošiji kvalitet vode, manje biodiverziteta i predatori će uzalud tražiti hranu.

Morska bića koja nisu direktno pogođena toplotnim talasom mogu pretrpeti naknadne efekte zbog velikog poremećaja funkcije ekosistema.

Uzgajivači školjki, već se bore sa smanjenom potražnjom zbog pandemije koronavirusa, a sada će imati dodatne teškoće u redovnom snabdevanju. 

Pomorom zahvaćene oblasti će verovatno postepeno ponovo biti naseljavane. Koliko brzo će se to dogoditi, ako se to bude uopšte desilo, zavisi od niza faktora.

Poznato je da mnoge među najteže pogođenim vrstama imaju strategije rasta populacije koje podstiču brzu rekolonizaciju.

Dagnje i ostrige imaju brojno potomstvo koje se naseljava u širokom pojasu, a do reproduktivne zrelosti stižu relativno brzo, pa se oporavak može postići za samo nekoliko godina.

S druge strane, kako stvari sada stoje, možda neće biti dovoljno preživelih jedinki da obezbede potomstvo.

Obnavljanje populacije nije bez prepreka 

Vrste sa strategijom „živi brzo, umri mlad“ imaju tendenciju da budu fiziološki slabije i može da se desi da rekonstrukcija populacije za njih bude izuzetno teška, naročito ako ekstremni toplotni talasi postanu redovna pojava.

Oni će se jednostavno preseliti na hladnije lokacije, pridružujući se seobi mnogih drugih vodenih i kopnenih vrsta širom sveta.

Uzgajivači školjki mogu zaobići ove prepreke uzgojem u mrestilištima, ali će se suočiti sa sporijim rastom školjki, povećanim troškovima u mrestilištima, što će prilično smanjiti profit.

Emili Karington naglašava da su mnoge vrste uspele da prežive ekstremne vrućine. To su bile veće, dugovečnije vrste veće tolerancije, fleksibilnijeg ponašanja i strategije rasta.

Na primer, neke vrste školjki mogu se dublje zakopati u hladniji pesak, velike kalifornijske školjke mogu da uskladište dovoljno vode da bi se rashladile pri smrtonosnim temperaturama, a mnoge oštećene morske alge mogu ponovo izrasti iz tkiva koje se nalazi pri steni za koju su prikačene.

To ne znači da na ove stanovnike mora nije uticala ekstremna vrućina, jer za oporavak od ovakvih situacija potrebno je mnogo energije. Ove vrste će verovatno imati daleko manje energije za rast, razmnožavanje i borbu protiv bolesti, što bi moglo uticati na sposobnost populacije da opstane na duže staze.

Kako pomoći stanovnicima mora pri sledećem toplotnom talasu

Karingtonova kaže da se možemo nadati da će sledeći ekstremni talas doći tokom plime i da će vrste pri obali biti zaštićene morskom vodom.

Ipak, uz globalno zagrevanje u poslednjoj deceniji, predviđa se da će ekstremni toplotni talasi biti sve učestaliji i ozbiljniji, a šanse za masovne pomore će se takođe povećavati.

„Efekti klimatskih promena su višestruki, a koje lice tih promena vidite zavisi od toga gde živite. Od mnogih korisnih radnji koje pojedinci mogu preduzeti, fokusiranje napora na one koje imaju najviše smisla u vašem neposrednom okruženju je odlično mesto za početak“, poručuje Karingtonova citirajući aktivistu Dejvida Suzukija: „U svetu sa više od sedam milijardi ljudi, svako od nas je kap u kanti. Ali sa dovoljno kapi, možemo napuniti bilo koju kantu“.