Na svojoj koži osećamo klimatske promene, potrebe treba racionalizovati

Cela planeta je usporila ritam privrede i ubrzala razmenu informacija i razmišljanja. Da li postoje neka naučna istraživanja koja ukazuju da se situacija malo popravila u odnosu na klimatske promene.

„Popavljanje situacije zaista je malo u odnosu na ono što je bio naš uticaj poslednjih 100 i više godina. Napravili smo jedan kumulativni uticaj na klimu koji je razvijan od početka industrijske revolucije. Jedna godina smanjenih aktivnosti ne može da poništi ono loše što smo radili poslednjih stotinak godina", istakao je profesor Đurđević.

Prošle godine smo emitovali manje gasova staklene bašte, a analize pokazuju da priroda želi malo da ubrza, pa će možda nastati dodatna šteta. Neke zemlje favorizuju zelenu ekonomiju.

„Mi u Srbiji imamo put koji pratimo, zaostajemo za zemljama koje se ozbiljnije bave ovom problematikom, ali imamo znanje. Srbija je u jednom od najugroženijih regiona, jer se nalazi u jugoistočnoj Evropi koja se brže zagreva, od globalnog proseka. Geografski položaj je podložan prodoru anticiklona iz Afrike, pa su temperature više. Drugi razlog su spiskovi hazarda koji mogu da nas ugroze, a treći razlog, je da naša zemlja nije ekonomski bogata i tehnološki jaka, pa to doprinosi našoj izloženosti klimatskim promenama", rekao je profesor Đurđević.

Šta je to što mi na nivou pojedinca možemo da promenimo na globalnom nivou?

„Moje preporuke za pojedinca je da treba da racionalizujemo naše potrebe u trošenju resursa. Jer sa trošenjem manje energije, manji je efekat staklene bašte, pa ćemo time doprineti klimatskim promenama. Svako može da razmisli u svakom aspektu svog života, a važno je podići stepen našeg znanja o klimi kroz informisanje", istakao je profesor.

Dodaje da je u Srbiji donet zakon o klimatskim promenama, koji se dugo čekao, a usvojen je pre nekoliko nedelja u skupštini. To je prvi dokument koji ove probleme stavlja u pravni dokument i pomoći će nam da saznamo kako izgledaju naše emisije gasova staklene bašte. Tek kada dobro poznajete problem, možete uspešno da ga rešite, zaključio je profesor Vladimir Đurđević, sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.