Bitkoin – uništitelj životne sredine, troši struje kao cela Argentina

Za nešto više od decenije postojanja, bitkoin je prošao put od tehnologije na ivici, popularne samo kod kriptografa, pa sve do devetog resursa po vrednosti na svetu, prenosi Indipendent.

Dramatičan uspon kriptovaluta stvorio je milionere, ponovo definisao novac i pokrenuo industriju vrednu više milijardi dolara inspirisanu njihovom revolucionarnom decentralizovanom tehnologijom.

Ipak, doneo je i neke neželjene efekte.

Snaga koja je potrebna za funkcionisanje osnovne mreže bitkoina, sada zahteva gotovo isto onoliko energije koliko je potrebno celoj Argentini. To izaziva brojne kritike zbog uticaja na životnu sredinu.

Analiza Univerziteta Kembridž sugeriše da bitkoin godišnje koristi više od 121 teravat čas, što bi ga da je svrstalo među 30 najvećih potrošača električne energije na planeti.

Potreba za energijom dodatno je povećana poslednjig meseci zbog rekordne vrednosti bitkoina, koja je tokom marta porasla sa ispod 5.000 američkih dolara na blizu 50.000 dolara.

Energetska neefikasnost bitkoina 

Zabrinutost zbog potrošnje energije postoji od samih početaka ove kriptovalute. Kriptopionir Hal Fini, još 27. januara 2009. godine, tvitovao je o potrebi da se smanji emisija ugljendioksida koja ima veze sa kriptovaluto. To je bilo samo dve nedelje nakon što je Fini svedočio prvoj transakciji u bitkoinima.

Količina energije koju mreža bitkoina troši nije poprimila ozbiljan značaj sve do 2017. godine, kada je veliki skok njegove vrednosti drastično povećao i njegove energetske potrebe na nivo male zemlje.

Kako se narednih godina tržište hladilo, tako su se povećavali i zahtevi za energijom.

„Količina energije koju bitkoin troši četvorostruko je veća nego što je to bio slučaj u vreme njegove maksimalne vrednosti 2017. godine. Situacija će postajati sve gora jer je energetska neefikasnost ugrađena u DNK bitkoina“, rekao je za Indipendent Čarls Hoskinson, izvršni direktor kompanije IOHK i jedan od tvoraca kriptovalute eter i blokčejna eterijum.

Prema njegovim rečima, bitkoinov karbonski otisak (ukupna količina emitovanih gasova sa efektom staklene bašte potrošena direktno ili indirektno zbog njega) eksponencijalno će se pogoršati, jer što više raste vrednost kriptovalute, to se više traži, a samim tim trošiće se više energije.

Uticaj bitkoina na životnu sredinu pogoršava činjenica da je većina rudara u Kini, gde više od dve trećine energije potiče od uglja.

Potraga za bitkoinima (rudarenje), to jest proces potreban za generisanje novih jedinica kriptovalute uključuje rešavanje složenih matematičkih jednačina, što zahteva ogromne količine računarske procesorske snage.

Kriptorudari stoga gravitiraju ka mestima gde je električna energija najjeftinija, što znači da osnovno pitanje nije bitkoin, već nedostatak jeftine proizvodnje obnovljive energije.