Vlasotince ima svoje moćne rendžere koji će štititi prirodu

Nedirnuta i darežljiva je priroda kraj Vlasine, pa zato ne čudi što Ksenija i Dimitrije ovde provode svaki slobodan trenutak. Donosi im radost uživanja, ali i neprekidnog otkrivanja. 

„U prirodi najbolje provodimo vreme i najbrže nam prođe. U prirodi nam je najzanimljivije i nekako najbolje se osećam dok smo u prirodi zajedno sa svim drugarima“, kaže Ksenija Jović, mali čuvar prirode.

Sve je krenulo od gljiva i Gljivarskog društva, a onda se za članstvo upoznavanjem Vlasine, Moriča, Kukavice polako širilo i znanje na razne ekološke oblasti. Najbolje među njima, Kseniju, Dimitrija, Lenu, Isidoru i Saru odvelo je na kamp u Nacionalni park Kopaonik. Posle obuke na terenu postali su čuvari-volonteri zaštićenih područja.

 „Kad tražimo gljive tad se baš zabavljamo i takmičimo se ko će prvi“, kaže Dimitrije Crnoborac član tima mladih čuvara prirode. Dodaje da u prirodi provodi najmanje dva do tri sata. 

Sa ovom legitimacijom mali rendžeri kako ih zovu mogu da prenose znanje vršnjacima, rođacima, komšijama, ali i ukažu nadležnima na uočene probleme u prirodi.

Obrazovanje, podrška porodice i društva

„Slušali su naše edukacije. Pratili nas. Odgovarali na zadate zadatke i eto, postigli taj cilj da pri Nacionalnom parku Kopaonik polažu za čuvare zaštićenih područja volontere“, objašnjava Sunčica Jović, potpredsednica Mikološkog gljivarskog saveza Srbije.

Da o životnoj sredini brinu od malena uticale su pre svega porodice, uvek spremne da pomognu posvećenom i kreativnom radu Gljivarskog društva Rujnica. Ne izostaje ni podrška lokalne samouprave.

„Izuzetno je važno da se deca od malena edukuju. Kod njih je ekološka svest već sad probuđena i ona može samo da raste i da se razvija“, naglašava Žalina Stefanović, većnica opštine Vlasotince zadužena za zaštitu životne sredine.

Za male moćne rendžere sada svaki izlazak u prirodu znači odgovornost, a zvanje malih čuvara prirode obavezu da budu deo svih akcija vezanih za zaštitu životne sredine u svom gradu.