Zašto je Srbija po zagađenosti među prvima u Evropi

Vladimir Đurđević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da se Beograd već izvesno vreme nalazi na listi prestonica sa najzagađenijim vazduhom.

"Jedan od problema je taj što naša velika industrijska postrojenja i termoelektrane emituju dosta zagađenja bez ikakve kontrole i bez korišćenja bilo kakvih standarda koji su već usvojeni u Evropi", objašnjava Đurđević.

To, kako kaže, nije slučaj u Evropi. 

"U Evropi većina zemalja ima daleko bolji kvalitet vazduha od Srbije, upravo zbog toga što su kod njih ta velika postrojenja dovedena pod neku vrstu kontrole – dobro se zna – koliko čega smete da emitujete", objašnjava Đurđević.

Kako kaže, objekti koji imaju svoje kotlarnice ili se greju na čvrsto gorivo tokom zimskog perioda, takođe u određenoj meri utiču na zagađenje vazduha u Srbiji.

"Kod nas ne postoji nikakva standardizacija goriva koja se koriste za grejanje, niti grejnih tela ili šporeta koje ljudi koriste za kuvanje, tako da te dve stvari podjednako doprinose zagađenju", objašnjava Đurđević.

Na pitanje, postoje li neke mere koje se mogu preduzeti da se smanji zagađenje, gost Jutarnjeg programa odgovara, da iako bismo želeli, nema brzih rešenja.

"Jedino da se svi veliki emiteri štetnih materija nateraju da ublaže svoje aktivnosti", navodi Đurđević, i dodaje da dugoročna mera, koja bi trebalo da se sprovodi nekoliko narednih decenija, jeste potpuni prelazak na obnovljive izvore energije, sunce, vetar i vodu, i napuštanje uglja kao energenta.

Planeta daleko od stabilnog klimatskog režima 

Govoreći o Pariskom sporazumu, navodi da je on bitan jer je on jedini mehanizam koji će nam pomoći da zaustavimo promenu klime, i dodaje da je planeta daleko od stabilnog klimatskog režima. 

"Pariski sporazum je važan pošto se mi nalazimo u vremenu u kom se klima prilično brzo menja. U poslednjih sto godina planeta se zagrejala za jedan stepen, u narednih 30 godina, potencijalno može da se zagreje za još jedan stepen. I da bismo taj proces usporili i ostavili ga na nekom nivou koji je prihvatljiv za za nas, da bi i dalje komforno živeli na planeti potrebno je da sve zemlje sveta u jednom trenutku prestanu da koriste fosilna goriva", objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Napominje da će, ukoliko se ipak nastavi sa korišćenjem fosilnih goriva, planeta nastaviti da se zagreva i do kraja veka možemo očekivati rast prosečne temperature za četiri stepena.

Navodi i da se Srbija kao potpisnica, obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju štetnih gasova.

Dodaje da su Pariski sporazum potpisale skoro sve zemlje sveta i da su ga ratifikovale u svojim skupštinama.

"Tako da u okviru država postoji neka pravno obavezujuća odluka da se pridržavaju tog sporazuma, a na međunarodnom nivou ne postoji ta pravna obavezujuća odluka, sporazum je volonterski, ali vidimo da je SAD prva zemlja koja napušta taj sporazum", navodi Đurđević.

SAD su juče i formalno istupile iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, što je ispunjenje obećanja predsednika Donalda Trampa da će zemlju, drugu na svetu po emisiji štetnih gasova, povući iz borbe protiv klimatskih promena. 

Pristupanje sporazumu iz 2015. godine potpisala je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, obećavši da će do 2030. smanjiti emisiju gasova za 26 do 28 odsto. Povlačenje iz sporazuma zato je razbesnelo demokrate, koje optužuju Trampa da je tom odlukom prodao budućnost američke dece.