Okeani sve viši i kiseliji, ugroženo 680 miliona ljudi, poplave prete Njujorku i Šangaju

Više od 100 naučnika iz 36 zemalja širom sveta učestvovalo je u pravljenju do sada najpotpunijeg izveštaja o uticaju čoveka na okeane i kriosferu.

U poslednjem od tri posebna izveštaja koje su Ujedinjene nacije naručile, navodi se da čovečanstvo ima vremena da do 2030. godine zadrži porast temperature od jedan i po stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba.

„Ovaj izveštaj je jedinstven zato što je Međunarodni panel o klimatskim promenama prvi put u potpunosti ispitao najudaljenije delove Zemlje, od najviših planina preko zabačenih polarnih regiona do najdubljih tačaka okeana“, istakao je Ko Baret, potpredsednik panela.

Alarmantno globalno topljenje

Nalazi stručnjaka pokazuju da se zagrevanje planete ubrzava topljenjem glečera i ledenih ploča od Grenlanda do Južnog pola, kao i da će se nivo mora podići više nego što se ranije mislilo.

Od glavnih ledenih prostranstava, grenlandsko, koje ima potencijal da podigne nivo svetskog mora između pet i šest metara, najbrže se topi i od 2006. prosečno godišnje gubi više od 275 gigatona leda, a gubitak ledene mase se utrostručio između 2007. i 2016. u odnosu na prethodnih deset godina.

Zbog sve većeg topljenja leda na Antarktiku, autori studije navode da će porast nivoa mora, ukoliko se emisija gasova nastavi, premašiti metar do 2100. godine.

Najviše zabrinjava ono šta se dešava sa Južnim polom, jer on ima potencijal da podigne nivo mora mnogo više. Naučnici kažu da su potrebna dodatna ispitivanja, ali upozoravaju da su uočene promene koje mogu da budu prvi znaci da su ledene ploče dostigle tačku bez povratka. 

„Ukoliko se ovo ispostavi kao tačno, onda je višemetarski porast nivoa mora u narednih 100 do 200 godina realna mogućnost“, rekla je Redžin Hok, profesorka sa Univerziteta „Ferbenks" na Aljasci.

Čak i da se slom ledenih ploča na Južnom polu ne desi, više od 680 miliona ljudi koji žive u priobalnim područjima iskusiće do 2050. godine redovna plavljenja, koja bi se inače dešavala jednom u 100 godina.

Što se Severnog pola tiče, naučnici su utvrdili da ledena površina smanjuje tokom svih meseci godine, što dodatno ubrzava zagrevanje. Topljenje zabeleženo u septembru je posebno veliko i najverovatnije bez presedana u proteklih 1.000 godina.

U skoro svim delovima sveta utvrđeno je smanjivanje snežnog i ledenog pokrivača. Ono što posebno zabrinjava jeste što se permafrost, slojevi večnog leda koji se nikada ne topi i koji sadrži gigatone metana – veoma potentnog gasa sa efektom staklene bašte, takođe topi.

Zagrevanje okeana i uništenje ekosistema

Okeani, koji pokrivaju 71 odsto površine Zemlje, pretrpeli su najveći uticaj zagrevanja, ali izveštaj zaključuje da više neće moći da trpe a da ne izazovu ozbiljne posledice.

Svetski okeani se zagrevaju bez prestanka još od 1970. godine i apsorbovali su 90 odsto toplote.

Frekvencija morskih toplotnih talasa, koji su ubili velika prostranstva zemljinih koralnih grebena, drastično je pojačana. Toliko da se sada procenjuje da će postati redovna pojava.

Okeani prirodno apsorbuju ugljen-dioksid iz vazduha i uskladištili su od 20 do 30 odsto ljudske emisija tog gasa od 1980. godine. Međutim, apsorpcija ogromnih količina ugljen-dioksida čini okeane kiselijim, što ugrožava uslove za život miliona vrsta životinja i biljaka.

Posledica toga su promena kretanja velikog broja ribljih vrsta, kao i količina ulova. Neki regioni, poput arktičkog, mogli bi da zabeleže porast riblje populacije. U drugim delovima, međutim, doći će do drastičnog pada.

Za milione ljudi širom sveta koji zavise od okeana kao primarnog izvora hrane, nalazi naučnika veoma su zabrinjavajući.

„Sve zajedno uzev, promene pokazuju da svetski okeani i kriosfera decenijama već primaju toplotu nastalu klimatskim promenama. Posledice po prirodu i čovečanstvo su oštre i žestoke“, naveo je Ko Baret.

Nije sve izgubljeno

Uprkos ozbiljnim upozorenjima, naučnici su veoma jasni i u tome da se projektovane posledice velikim delom mogu izbeći ukoliko čovečanstvo pristupi ozbiljno smanjenju oslobađanja štetnih gasova.

Primera radi, procenjuje se da će u slučaju visokog nivoa emisije štetnih gasova, svetsko more do 2100. godine rasti 15 milimetara godišnje.

Međutim, ukoliko se oslobađanje štetnih gasova dovoljno smanji, porast nivoa mora može da bude i samo četiri milimetra godišnje.

„Izbori koje sada napravimo su ključni da ograniče buduće posledice, izbegnemo ogroman gubitak života, finansijske troškove i druge rizike koji će doći zbog odlaganja da preduzmemo nešto“, objašnjava se u izveštaju.