Geni Evrope između mitova i nauke: šta nam DNK zaista govori o poreklu naroda

Povodom tribine u Evropskoj kući u Beogradu, gde će biti otvorena javna debata o tome gde se završavaju mitovi, a počinju naučne činjenice, u Jutarnjem programu RTS-a govorio je Slobodan Bubnjević, popularizator nauke, fizičar i novinar koji se dugi niz godina bavi naučnim temama. Njegova poruka je jasna: kada je reč o genima Evrope, pre svega govorimo o nauci, a ne o ideologiji ili identitetskim konstrukcijama.

„Iz naše perspektive, posebno u okviru ovog programa, mi pre svega govorimo o nauci“, ističe Bubnjević, podsećajući da postoji veliki broj naučnih tema koje izlaze izvan uskog akademskog kruga i postaju važne i zanimljive široj javnosti. Pitanje porekla naroda jedna je od takvih tema – privlačna, intrigantna, ali i podložna zloupotrebama.

Podseća da su se dugi niz godina, u vreme kada savremena genetika još nije postojala, brojni istraživači bavili upravo idejama o „čistoći“ naroda i rasa, oslanjajući se na antropološka merenja i klasifikacije koje su danas potpuno diskreditovane. „To je jedno nesrećno iskustvo koje stoji iza nas, ali koje je potpuno obrisano sa stanovišta nauke dubljim razumevanjem toga šta govori genetički materijal“, ističe Bubnjević.

Nauka ruši mitove

Savremena genetika, međutim, nudi sasvim drugačiju sliku. Ona ne samo da ruši mitove o „višim“ i „nižim“ rasama, već pokazuje da ne postoji genetski zapis koji bi jednoznačno određivao pripadnost nekom narodu.

„Ne postoji mogućnost da vi iz krvi izvadite neku informaciju i kažete – ovo je gen određenog naroda“, naglašava Bubnjević. Prema njegovim rečima, u genetičkom materijalu ne postoji oznaka na osnovu koje bi se moglo reći ko je Srbin, Mađar, Ukrajinac ili Englez.

Razlog za to leži u samoj prirodi ljudske genetske raznolikosti. „Raznolikost između nas pojedinačno je veća nego bilo kakva zajednička osobina koju bismo imali“, objašnjava gost Jutarnjeg programa. Upravo ta činjenica čini besmislenim pokušaje da se definiše „gen nacije“ ili „čisto poreklo“.

Kao ilustraciju apsurdnosti takvih ideja, Bubnjević podseća na nacističku opsednutost „čistom arijevskom rasom“.

„Pogledajte vodeće ljude Trećeg rajha. Pa niko ne liči na taj model plavog, visokog Arijevca“, ističući da je sama praksa demantovala ideologiju koju je taj režim pokušavao da nametne.

Napredak biomedicinskih nauka

Savremena istraživanja DNK, međutim, otvaraju sasvim nove uvide u prošlost čovečanstva. Napredak biomedicinskih nauka je, kako Bubnjević kaže, „zapanjujući“, a znanja iz genetike danas se primenjuju u oblastima koje do pre nekoliko decenija nisu bile ni zamislive, poput razvoja personalizovanih terapija i vakcina protiv kancera.

U kontekstu istorije i migracija, posebno je važno razumeti kako funkcioniše evolucija i nasledni materijal. U ljudskom genomu postoje delovi koji se ne ispoljavaju kao fizičke ili funkcionalne osobine. Ti delovi, koji ne podležu prirodnoj selekciji, ostaju kao svojevrsni „zapis prošlosti“. „To je neka dokumentacija iz prošlosti zato što se on nikada ne aktivira i ne može biti obrisan“, objašnjava Bubnjević.

Upravo zahvaljujući takvim delovima DNK, naučnici mogu da prate poreklo i kretanje ljudskih populacija hiljadama godina unazad. Analizom Y-hromozoma, koji se nasleđuje po muškoj liniji, i mitohondrijalne DNK, koja se prenosi po majčinoj liniji, formiraju se takozvane haplogrupe – velike grupe ljudi koje dele zajedničkog pretka.

„Bukvalno možemo da vidimo kako je Homo sapiens putovao po planeti“, ističe Bubnjević. Zahvaljujući tome, genetičari i evolucionisti su na taj način mapirali okvirnu genetičku istoriju čovečanstva. Rezultati tih istraživanja nisu prijatni za one koji veruju u ideje o izvornoj evropskoj ili bilo kojoj drugoj „čistoti“. Naučni konsenzus je jasan: svi savremeni ljudi potiču iz Afrike i u više migracionih talasa naselili su ostatak sveta, uključujući i Evropu.

Svi smo mi u Evropu došli odnekud

To znači da su, u genetičkom smislu, svi Evropljani – pridošlice. „Svi su došli u nekom trenutku“, podseća Bubnjević, ukazujući da i istorijski izvori potvrđuju kontinuirana kretanja i naseljavanja, poput dolaska Slovena na Balkan.

Kada je reč o Slovenima, Bubnjević ističe da tu, bar prema dostupnim naučnim podacima, ne postoji ozbiljna dilema.

„Migracija Slovena bila je jedna vrlo masovna migracija“, i to se može videti i u istorijskim izvorima i u analizama haplogrupa. Za razliku od nekih drugih migracija u evropskoj istoriji, poput dolaska Normana u Englesku, koje su predvodile relativno malobrojne elite, slovensko naseljavanje podrazumevalo je dolazak velikog broja ljudi.

Jedan od argumenata koji često navode istoričari, a koji nije direktno iz genetike, jeste i jezička karta Evrope. Dolazak Slovena stvorio je jezički „klin“ koji je razdvojio latinsku i grčku jezičku zonu i trajno oblikovao kulturnu mapu kontinenta.

Genetika, međutim, ne nudi konačne odgovore sama po sebi, već deluje u sprezi sa drugim disciplinama – istorijom, arheologijom, lingvistikom. Upravo ta interdisciplinarnost omogućava da se složena pitanja prošlosti sagledaju iz više uglova i da se izbegnu pojednostavljene i ideološki motivisane interpretacije.

Genetički vremeplov

Za Bubnjevića, kao fizičara i naučnog novinara, posebno je fascinantan sam metodološki aspekt ovih istraživanja. On ga poredi sa fizičkim eksperimentima koji omogućavaju uvid u najsitnije delove materije. „Ovde zapravo genetički materijal pomaže da bude neka vrsta vremeplova da vidi prošlost.“

Ipak, pored naučne vrednosti, ovakve teme imaju i širi društveni značaj. Jedna od važnih uloga nauke, kako ističe Bubnjević, jeste zadovoljavanje ljudske radoznalosti, ali i razbijanje predrasuda koje mogu imati opasne posledice.

Upravo zato je serijal „Nauka u kući“ usmeren ka temama koje izazivaju interesovanje široke publike, bilo da je reč o fizici, biologiji ili genetičkoj istoriji čovečanstva.

Razgovor o genima Evrope, zaključuje Bubnjević, nije razgovor o tome ko je „čistiji“ ili „stariji“, već o tome kako nas nauka uči da smo svi međusobno povezani mnogo više nego što bismo možda želeli da priznamo. Upravo u tom saznanju leži i njen najveći društveni potencijal.