Najranija kopnena stvorenja uživala i u salati – nisu svi bili mesožderi pre 307 miliona godina

Pre 307 miliona godina, jedan čudni tetrapod (kopneni kičmenjak sa četiri noge) bio je među najranijim poznatim kopnenim stvorenjima koja su bila spremna da probaju biljke. U pitanju je tiranoroter heberti (Tyrannoroter heberti).

Do vremena kada su se prvi kičmenjaci iskobeljali iz vode, pre oko 370 miliona godina, biljke su više od 100 miliona godina živele prilično mirno na kopnu. Srećom po biljke, životinje koje su tada hodale Zemljom bile su zadovoljne onim što su dugo imale na meniju – eonima su proždirale jedna drugu, ali bilo je samo pitanje vremena kada će nešto evoluirati u pravcu ljubitelja biljaka.

Skeniranjem lobanje fosila otkriveno je da je tiranoroter bio jedna od prvih životinja koje su jele manje mesa. Njegovi zubi i vilica bili su dobro prilagođeni pretežno biljnoj ishrani.

„Ovo je jedan od najstarijih poznatih četvoronožaca koji je jeo povrće“, kaže Ardžan Man, evolucioni biolog u Muzeju Fild u Čikagu i jedan od autora studije koja opisuje fosilne ostatke tiranorotera hebertija.

„To pokazuje da eksperimentisanje sa jedenjem biljaka seže sve do najranijih kopnenih tetrapoda – drevnih rođaka svih kopnenih kičmenjaka, uključujući i nas.“

Uprkos svom zastrašujućem imenu, tiranoroter je verovatno bio dugačak samo oko 25 centimetara. Naučnici veruju da pripada grupi životinja zvanih pantilidi, koje su bile u srodstvu sa poslednjim zajedničkim pretkom gmizavaca i sisara.

„Pantilidi su iz druge faze postojanja životinja na kopnu, kada su se životinje trajno prilagodile životu na suvom“, objašnjava Man.

Usta prepuna zuba za obradu biljne hrane

Paleontolozi su otkrili lobanju tiranorotera unutar fosilizovanog panja u Novoj Škotskoj, u Kanadi. Istraživači su u okviru nove studije sproveli mikro-skeniranje visoke rezolucije lobanje kako bi videli šta će otkriti zubi.

Uz niz zuba uobičajenog izgleda, duž vilične kosti tiranoroter je imao koštane ploče (poznate i pod nazivom dentalne baterije) na nepcu i u donjoj vilici. Kao što se videlo kod mnogih kasnijih biljojeda, uključujući dinosauruse, ove ploče su se trljale jedna o drugu kako bi mlele čvrst biljni materijal.

„Bili smo veoma uzbuđeni kada smo videli šta se krije u ustima ove životinje nakon skeniranja – usta prepuna dodatnih zuba namenjenih drobljenju i mlevenju biljne hrane“, kaže Hilari Madin, paleontolog Univerziteta Karlton u Kanadi i vodeća autorka studije.

Tiranoroter je možda bio vegetarijanac, ali verovatno nije bio vegan, naglašavaju istraživači u radu objavljenom u stručnom časopisu Systematic Palaeontology. Verovatno nije odbijao obrok koji se sastojao od insekata ili zglavkara kada bi se ukazala prilika.

U stvari, sklonost ka biljnoj ishrani možda duguje svojim precima koji su jeli ta stvorenja. Dentalne baterije su mogle evoluirati kao način da se zgnječe ti čvrsti egzoskeleti, pre nego što je neka radoznala životinja shvatila da to radi i kada zagrizu biljke.

A pošto su se insekti hranili biljkama, proždiranjem njih moglo je da bude priprema tetrapoda, odnosno njihovih creva za novi način ishrane, jer su jedući insekte unosili pravi mikrobiom za varenje celuloze.

Zanimljivo je da su, nakon što su istraživači kod tiranorotera identifikovali zubne strukture koje su mogle služiti za usitnjavanje biljne hrane, ponovo ispitali druge primerke pantilida i pronašli slične karakteristike. To uključuje i fosilne ostatke stare čak 318 miliona godina.

„Ovi nalazi, kao i zaključci još nekoliko nedavnih studija, pružaju direktne dokaze da treba da se razmotre pređašnje pretpostavke o vremenu pojave biljojeda među tetrapodima“, zaključili su autori studije.