Misterija kvantnog sveta – tema koja je zbližila naučnike na Simpozijumu Instituta za fiziku

Kvantna mehanika postala je temelj brojnih tehnologija koje oblikuju savremeni svet – od lasera i mikročipova, do mobilnih telefona i preciznih senzora. Ipak i nakon jednog veka od njenog nastanka, naučnici širom sveta i dalje istražuju misteriju kvantnog sveta. Dvodnevnim simpozijumom Institut za fiziku obeležava sto godina kvantne mehanike.

Razvoj kvantne mehanike počeo je u ranim decenijama 20. veka, kada su naučnici otkrili da se najmanje čestice u prirodi ponašaju potpuno drugačije od onoga što opažamo u svakodnevnom svetu. Sto godina kasnije, kvantna mehanika jedna je od najuticajnijih teorija moderne nauke.

„Mi sada živimo u kvantnom svetu više nego u klasičnom. Doslovno sva tehnologija koju danas imamo sve više se oslanja na principe kvantne mehanike. Bilo da je reč o jednostavnim stvarima, poput GPS sistema u automobilu, načinu na koji podešavamo sat ili koristimo lasere – sve te tehnologije zasnovane su na kvantnim principima“, rekao je Najdžel Mejson, profesor molekularne fizike na Univerzitetu u Kentu.

Najdžel Mejson, profesor molekularne fizike na Univerzitetu u Kentu, koji je otvorio simpozijum u Institutu za fiziku pozvao je mlade da se zainteresuju za ovu oblast.

„Svako ko se školuje ne bi trebalo da misli da je kvantna fizika nešto nedostižno. Biće sve više poslova u visokotehnološkim oblastima i važno je znati da ne morate biti superinteligentni kao Ajnštajn. Svako može da doprinese, jer u budućnosti svetu će biti potrebno mnogo novih naučnika i inženjera“, dodao je profesor Mejson.

Kvantni svet i dalje krije brojne tajne – zašto čestice mogu da imaju više mogućih stanja i kako spojiti kvantnu teoriju sa gravitacijom.

„Sledećih deset do petnaest godina mogle bi da budu izuzetno uzbudljive za nove generacije istraživača. Znate, bitno je kada se rodite – jer ceo svet je danas bliži po nivou razvoja, svi sarađujemo. U ovoj oblasti sada postoji realna šansa za novi veliki prodor i nadam se da će mladi ljudi to prepoznati“, kaže Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku.

Značaj povezivanja naučnika iz celog sveta prepoznaje i diplomatija, ali i koliko je važna promocija nauke među mladima.

„Mislim da je za sve nas korisno da što bolje razumemo nauku. Često koristimo izraz kvantni u popularnoj kulturi, ali je važno da deca, studenti i svi mi razumemo nauku koja stoji iza toga. Naravno, ne moramo da dostignemo nivo znanja za Nobelovu nagradu, ali treba da budemo znatiželjni“, izjavio je Vilijam Hopkinson, prvi sekretar Britanske ambasade.

Ove godine, Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je naučnicima iz oblasti kvantne fizike, koji su pokazali da se kvantni efekti mogu manifestovati i u makroskopskim sistemima – dovoljno velikim da ih možemo direktno proučavati i meriti.