Život je postojao u Sunčevom sistemu van Zemlje, patuljasta ledena planeta Cerera najbolji kandidat

Prema istraživačima iz Nase, ledena patuljasta planeta Cerera možda je nekada bila dom mikrobnog života. Iako naučnici nisu sigurni da li su živa bića ikada zaista postojala, sada su uvereni da je Cerera imala prave uslove koji bi omogućili opstanak života.

Prethodna istraživanja pokazala su da Cerera ima skrivena jezera slane vode ispod površine i organske molekule ugljenika – dva neophodna sastojka za život.

Međutim, na patuljastoj planeti trenutno nedostaju uslovi za razvoj mikroba. Koristeći kompjuterske modele za simulaciju prošlosti Cerere, istraživači su pokazali da to nekada davno nije bio slučaj.

Pre između 2,5 i 4 milijarde godina, radioaktivno zagrejana voda stvorila bi „švedski sto za mikrobe“ koji je mogao da podrži jednostavne oblike života.

Danas je Cerera, koja se nalazi između orbita Marsa i Jupitera, prazna i zaleđena pustinja.

Nasina misija "Dawn" je 2018. godine otkrila da su reflektujući slojevi na površini planete zapravo ostaci soli iz tečnosti koja je nekada izbijala kroz zemlju.

Ta tečnost je poticala iz ogromnih podzemnih rezervoara, koji su danas na oko minus 63 stepena Celzijusa – suviše hladni da bi podržali bilo koji poznati oblik života.

Međutim, između 500 miliona i dve milijarde godina nakon što je Cerera nastala, raspad radioaktivnih minerala u stenovitoj unutrašnjosti proizvodio je stabilno snabdevanje vrelom vodom.

Prema simulacijama istraživača, voda blizu jezgra dostizala je temperature preko 270 stepeni.

Ta vrela voda izbijala bi ka površini, mešala se sa hladnom vodom i ubrizgavala tok rastvorenih minerala i gasova. To možda ne zvuči kao hrana kakvu mi poznajemo, ali ovakvi izvori vrele vode mogu biti ključni za nastanak života.

Glavni istraživač Sem Kurvil, sada doktorand na Državnom univerzitetu Arizone, kaže: „Na Zemlji, kada se vrela voda iz dubine podzemlja pomeša sa okeanom, rezultat je često švedski sto za mikrobe – praznik hemijske energije.“

Ako se život ikada razvio na Cereri, vrsta mikroba poznata kao hemotrof, koja dobija energiju iz hemijskih reakcija, mogla je da preživi zahvaljujući snabdevanju vrelom vodom.

„Ovo istraživanje je zaista uzbudljivo jer pokazuje da je Cerera možda nekada imala vodu na svojoj površini. Voda deluje kao sredstvo za transport i koncentrisanje elemenata koji su takođe neophodni za život. Ti elementi su koncentrisani i u stenama, tako da bi voda koja prodire kroz stene transportovala i koncentrisala te elemente blizu površine planete, stvarajući uslove izuzetno povoljne za razvoj života“, kaže za Dejli mejl profesorka Helen Vilijams, stručnjak za formiranje planeta sa Univerziteta u Kembridžu.

Nažalost, naučnici kažu da je naš prozor za pronalaženje vanzemaljskog života na ovoj udaljenoj patuljastoj planeti odavno zatvoren.