Magnet koji može da podigne nosač-aviona uskoro postaje srce najvećeg fuzionog reaktora na svetu

Najmoćniji magnetni sistem ikada napravljen je konačno završen, a uskoro će biti ugrađen u najveći svetski energetski eksperiment.

Centralni solenoid Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora (ITER) ogromno je magnetno jezgro napravljeno i testirano u SAD, a sada na putu ka južnoj Francuskoj, gde se sastavlja džinovski tokamak reaktor.

Sistem će biti elektromagnetno „srce“ reaktora koje je dovoljno jako, kako navode stručnjaci, da podigne nosač-aviona.

Tokamaci su kružne mašine za proizvodnju magnetnog polja koje može da zadrži superzagrejanu plazmu potrebnu za nuklearnu fuziju – energetsku reakciju koja pokreće zvezde, poput našeg Sunca. Tokamaci razgraničavaju plazmu generišući izuzetno jako magnetno polje, zbog čega je centralni solenoid od velike važnosti.

ITER je posvećen potvrđivanju nuklearne fuzije kao održivog energetskog izvora, iako se bilo kakva energija proizvedena iz reaktora neće koristiti. Jednostavno rečeno, reaktor je džinovska i skupa tehnološka demonstracija, koja nas približava stvaranju energije Sunca ovde na Zemlji.

Skupocena kolaboracija uključuje više od 30 zemalja za cilj ima da dokaže fuzionu energiju i to sudaranjem atoma dok ne proizvedu druge atome, oslobađajući masivne količine energije u tom procesu.

Ukoliko bude uspešno, moglo bi da se prilagodi za komercijalnu upotrebu i, suštinski, beskonačan izvor energije.

Deset puta toplije od jezgra Sunca

Tek završeni magnetni sistem neće sam funkcionisati. Centralnom solenoidu će se prikačačiti još šest masivnih prstenastih magneta, napravljenih u Evropi, Kini i Rusiji, formirajući 3.000 tona težak sistem poluprovodnika ohlađenih na minus 269 stepeni Celzijusa.

Zajedno, superohlađeni magneti će zarobiti i oblikovati vrelu plazmu temperature 50 miliona stepeni Cezijusa – deset puta topliju od jezgra Sunca – sve dok se atmoska jezgra ne spoje i oslobode deset puta veću eneriju od uložene.

Komercijalno održiva fuzija se već dugo smatra svetim gralom čiste energije, a ITER-ova postavka se očekuje da će generisati 500 megavata energije od uloženih 50 megavata. Ta količina energije označila bi početak samoodržive „goruće plazme“ koja bi sama pokretala novu reakciju.