Novi satelit će videti kroz oblake i krošnje i „izmeriti“ šume na zemlji

Satelit „Biomas", Evropske svemirske agencije, „meriće“ šume na zemlji, otkrivajući koliko se ugljenika, koji zagreva planetu, skladišti u drveću i tako drži van atmosfere.

Do sada je bilo nemoguće izračunati količinu ugljenika koju skladišti 1,5 triliona drveća u prašumama širom planete.

Projekat, koji predvodi evropska vazduhoplovna grupa „Erbas“, nada se da će pomoći naučnicima da preciznije modeliraju klimatske promene i prate stope deforestacije.

Satelit je lansiran sa piste Kuru Evropske svemirske agencije (ESA) u Francuskoj Gvajani.

Od milošte, satelit je nazvan „svemirski brod“ zbog svoje ogromne antene prečnika 12 metara koja se otvara kao kišobran.

Antena će koristiti radar sa veoma dugom talasnom dužinom – što joj omogućava da vidi dublje u šumama i otkrije grane i debla zaklonjena krošnjama drveća.

„Većina radara koje danas imamo u svemiru pravi divne slike ledenih bregova, ali kada gledaju šume, vide vrhove šume, male grančice, malo lišće, ne prodiru dole u ​​dubinu šume“, objasnio je dr Ralf Kordej, šef Odeljenja geonauka u „Erbasu“.

„Ali ono što smo otkrili je da korišćenjem mnogo veće radarske talasne dužine možemo da vidimo dole u ​​dubinu ispod drveća i krošnji“, dodao je.

Satelit od 1,2 tone koristiće pristup koji nije mnogo drugačiji od onog koji se koristi u CT skeniranju i analiziraće preseke kroz drveće pri ponovljenim prolazima kako bi se stvorila slika o tome koliko drvenastog materijala je prisutno.

Upravo ovaj materijal može da se koristi kao zamena za količinu uskladištenog ugljen-dioksida koji zagreva planetu.

Trenutno naučnici mere pojedinačna stabla i pokušavaju da ekstrapoliraju, ali to predstavlja „ogroman izazov“, napominje dr Met Dizni, profesor daljinske detekcije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Naše trenutno razumevanje je zaista neujednačeno, jer je zaista, jako teško izmeriti. U suštini, ono o čemu govorimo je pokušaj da se proceni količina ugljenika koja je uskladištena u trilionu i po stabala širom tropskih predela.“

„Sateliti su zaista jedini način da se to uradi dosledno“, ističe prof Dizni.

Merenja na zemlji će se nastaviti nakon lansiranja satelita kako bi se proverili podaci koje šalje nazad.

Uprkos godinama testiranja, lansiranje neće biti jednostavno.

„Određene stvari na satelitu su glomazne, uključujući i njegovu veliku antenu od 12 metara koja se može rasklopiti. To je pomalo kao rasklapanje kišobrana u svemiru, samo veoma velikog, pa ćemo se potruditi da se to odvije glatko“, rekao je dr Kordi.

Erbas je doveo inženjere iz američke kompanije "L3Harris Technologies" na svoju lokaciju u Stivenidžu da nadgledaju izgradnju antene-reflektora.

Stručnjaci iz "L3Harris-a" su specijalisti za ove velike, rasklopive sisteme – nešto što trenutno ne postoji u Evropi.

Ako lansiranje bude uspešno, tim se nada da će proizvesti prve mape u roku od šest meseci, a zatim će nastaviti da prikuplja podatke tokom narednih pet godina.

Ove godišnje mape neće samo pokazati koliko je ugljenika uskladišteno, već i koliko se gubi kroz krčenje šuma.

„Vrsta posmatranja koja smo imali 50 godina sa drugih satelita poput 'Lendsata' je veoma neprecizna zbog oblaka. A u tropskim regionima često imamo oblake, tako da možda ne vidimo deo tropske šume“, naglašava prof. Dizni.

Još jedna prednost veće talasne dužine satelita 'Biomas' je to što može da prodre kroz oblake, pružajući dosledan, uporediv pogled na šumu iz godine u godinu.

Upravo je ovaj ishod motivisao naučnike koji su radili na projektu više od 20 godina.

„Uzbudljivo je, jer će nam reći kako nešto što možda uzimamo zdravo za gotovo – naše šume, naše drveće – kako doprinose procesima koji upravljaju našom planetom, a posebno procesima koji stoje iza klimatskih promena koje su nam toliko važne danas i za budućnost“, navodi dr Kordej.