Svi sumnjamo na Mars, a da li je život postojao na Veneri

Potraga čovečanstva za životom fokusirana je na Mars i neke mesece Sunčevog sistema. Međutim, i Venera privlači određenu pažnju, iako izgleda negostoljubivo. Uprkos svojoj „divljoj“ prirodi, Venera je planeta koja po veličini, masi i sastavu podseća na našu.

I Venera i Zemlja su u zoni pogodnoj za stanovanje, mada neki kažu da je Venera „pogodna“ samo na osnovu tehničkih karakteristika. Klime dve planete drastično se razlikuju, pri čemu je Zemlja pogodna za stanovanje, dok je Venera uvek „patila“ od ekstremnog efekta staklene bašte.

S tim u vezi, Venera nam može pomoći da razumemo stenovite planete u naseljivim zonama drugih zvezda.

Prema stručnoj prezentaciji na nedavnoj konferenciji o lunarnoj i planetarnoj nauci, jednačina koja podseća na Drejkovu jednačinu predstavljena je kao proračun koji može odrediti verovatnoću postojanja života na Veneri ali i kakvu poruku taj proračun šalje o drugim svetovima.

Prezentacija je naslovljena „Verovatnoća planetarnog života: život-jednačina Venere i nepoznanice za druge svetove“. Glavni autor je Dajana Gentri, direktorka Amesove laboratorije za aerobiologiju u Nasinom istraživačkom centru Ames.

Baš kao i Drejkova jednačina (DE), ne može da popuni sve vrednosti. Umesto toga, DE i Venerina život-jednačina (VLE) su, iako tek okviri za razmišljanje o životu u galaksiji i na Veneri, veoma važni i respektivni u svetu nauke.

Vrednosti u jednačini nisu statične i mogu se menjati tokom vremena, tako da nam VLE daje okvir za razmišljanje o verovatnoći života u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

„Osnovni cilj VLE je da obezbedi podršku za procenu šanse za razvoj i održanje života na osnovu faktora koji se mogu ograničiti ili kvantifikovati kroz posmatranje, eksperiment i modeliranje“, pišu autori.

Postoji mnogo pitanja o istoriji Venere na koja nedostaju zadovoljavajući odgovori. Ipak, naučnici su „povezali“ neke stvari.

Period vodene topline

Na Veneri je možda bilo ugodno tokom takozvanog perioda vodene topline. Tokom tog vremena, koji se poklapa sa pojavom života na Zemlji, moguće je, kažu naučnici, da je život nastao i na Veneri.

Dodaju da je tako moguće je da je Venera bila domaćin jednostavnih oblika života, koji je do danas preživeo u oblacima planete. Na oko 50 kilometara visine, uslovi su iznenađujuće umereni, sa temperaturom i pritiskom sličnim Zemljinim.

Kao i DE, VLE se zasniva na ključnim parametrima. Dok DE koristi osam parametara, VLE koristi tri: poreklo, robusnost i kontinuitet. VLE jednačina je L=OkRkC.

L je, verovatnoća postojanja života u datom trenutku, O (nastanak) je šansa da život nastane i uspostavi se pre vremena o kome je reč; R (robustnost, održivost, ekonomičnost...), je potencijalna veličina i raznovrsnost biosfere tokom vremena; i C (kontinuitet), je šansa da uslovi pogodni za život opstanu prostorno i vremenski. Svi faktori u jednačini se kreću od 0, što znači da nema šanse, i 1, što ukazuje na stopostotnu sigurnost.

Poreklo je jedini faktor u VLE koji se ne menja tokom vremena. To je ili 0 ili 1. Kada je u pitanju R ili ekonomičnost, autori razmatraju najbolji scenario biomase planete tokom vremena. To zavisi od dostupnosti esencijalnih hranljivih materija i od dostupnosti energije.

Kada se posebno razmatra Venera, hranljive materije su postale manje dostupne kada su nestale granice zemlje i vode. Venera takođe može imati period aktivne tektonike ploča koji utiče na dostupnost resursa.

Funkcionalna raznolikost života takođe utiče na ovaj faktor, jer što se život više prilagodio, to su veće šanse za opstanak kada se uslovi promene. Niska R vrednost ukazuje na malu ili krhku biosferu koja je podložnija nestajanju.

Naša Zemlja pozitivno kipti od života

Karl Sagan je opisao Zemlju kao „svet koji pozitivno kipti od života“. Čini se da Zemlja ima visoku R vrednost, što pomaže da se objasni zašto postoji do danas. Život na Zemlji je bio dovoljno rasprostranjen i raznovrstan da opstane kroz niz događaja masovnog izumiranja, uključujući udare asteroida.

Treći faktor, kontinuitet, takođe zavisi od nekoliko faktora. Uključuje stabilnost i životni vek zvezde, stabilnost orbite planete, planetarnu geološku stabilnost, uz stvari kao što je kontinuirano recikliranje hranljivih materija, i verovatnoću velikih poremećaja kao što su produženi vulkanizam ili veliki udari.

Naučnici se prilično dobro bave nekim od ovih faktora. „Vrednost od 0 (nula) za C ukazuje na to da je postojao najmanje jedan kompletni događaj izumiranja između trenutka nastanka događaja (uključujući izbijanje) i vremena koje se procenjuje“, objašnjavaju autori.

Inače, ne deluje da je Zemlja ikada pretrpela potpuno izumiranje, ali je to ipak moguće. Ne postoji način da znamo da li je život na našoj planeti opstao bez prekida ili je u jednom trenutku ugašen u ranoj istoriji Zemlje, a zatim se ponovo pojavio.

Jednačina VLE pati od istog hendikepa kao i DE. Znamo samo za jedno mesto gde se život pojavio – Zemlju. Međutim, sviđalo nam se to ili ne, to je naša polazna tačka, a VLE je okvir za povećanje našeg razumevanja, prenosi portal Science Alert.

„Iako smo trenutno ograničeni problemom da imamo život na Zemlji kao jedini konkretan primer, ipak možemo da iskoristimo naše razumevanje nastanka i evolucije života na Zemlji da uspostavimo okvir za identifikaciju nepoznanica i neizvesnosti života na drugim svetovima“, pišu autori.

Članak je objavljen u časopisu Universe Today.