Ugalj, nafta, gas i inteligentan život – mogu li vanzemaljci da pokrenu tehnološku revoluciju bez fosilnih goriva

Sagorevanje fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa – lansiralo je čovenanstvo u industrijsku revoluciju i potpuno promenilo našu civilizaciju. Nafta napaja naša vozila, ugalj i prirodni gas su ključni za globalnu proizvodnju energije.

Ako vanzemaljci grade svoje društvo, da li bi morali da idu istim putem kao čovečanstvo, zaviseći od fosilnih goriva kako bi izgradili svoju naprednu civilizaciju? Ili bi mogli da pronađu neku alternativu?

Da bi izgradili modernu civilizaciju, vanzemaljcima bi najverovatnije bio potreban izvor energije kojeg ima u izobilju, kao što je to slučaj sa fosilnim gorivima na Zemlji, navodi astrobiolog Luis Dartnel u svojoj knjizi The Knowledge: How to Rebuild Our World from Scratch.

Smatra da bi im bilo veoma teško da zaobiđu proizvodnju fosilnih goriva.

Povukao je paralelu sa ljudima. U 18. veku, svet je ušao u industrijsku revoluciju koristeći ono što se činilo da je beskonačan izvor energije. Ugalj je duže goreo i davao više energije od drveta.

„Pre toga, energija je bila glavni ograničavajući faktor koliko možete da uradite. Ograničavala bi vas u tome koliko stvari možete da iskopate ili prenesete, koliko možete da izgradite ili napravite“, kaže Dartnel.

Pitanje da li je čovečanstvo moglo da zaobiđe fosilna goriva i pronađe alternativni izvor je slična „kokoška-jaje“ dilemi. Primera radi, proizvodnja solarnih panela zahteva silicijum, za čiju ekstrakciju i preradu je potrebna prilična količina energije.

Najlakši način za inteligentne vanzemaljce da proizvedu gorivo je da sagorevaju nešto, kao što su to ljudi uradili, sve dok ne dođu do toga da mogu da pređu na novi izvor energije, navodi Dartnel. Mogli bi možda da iskoriste snagu vetra, ali ona sama po sebi ne stvara visoke temperature potrebne za topljenje, kovanje ili livenje metala, koji su esencijalni za industrijalizaciju.

Hidroenergija bi mogla da bude opcija ukoliko bi planeta imala značajne količine pristupačne tečnosti, što nije slučaj sa većinom planeta koje smo otkrili, dodaje Set Šostak, astronom i direktor Instituta SETI.

Da li bi druge planete mogle da imaju fosilna goriva

Naučnici još nisu pronašli planetu sa velikim količinama kiseonika u njenoj atmosferi, iako su male količine otkrivene na Marsu, Veneri i Jupiterovom satelitu Evropa. Kiseonik je ključni sastojak u sagorevanju fosilnih goriva jer omogućava sagorevanje koje oslobađa energiju uskladištenu u uglju, nafti i gasu.

Fosilna goriva su stvorena iz života. Ona su tranformisani ostaci biljaka i životinja koje su živele stotinama miliona godina u prošlosti. Dartnel takođe ukazuje da je pomeranje tektonskih ploča ključan faktor u slagalici pojavljivanja inteligentnog života na planeti.

„Postoje brojni razlozi koji ukazuju na to da bi se inteligentan život razvio na nekoj planeti, potrebno je da imate tektonska pomeranja koja regulišu klimu tokom dugih vremenskih perioda“, ističe Dartnel.

Studija Univerziteta u Sidneju iz 2022. godine objasnila je kako Zemljina tektonska pomeranja pomeraju ugljenik iz dubine Zemlje prema površini i formiraju takozvanu „pokretnu traku ugljenika“.

Taj proces je bio ključan u održavanju Zemljine klime u „zoni Zlatokose“, koja je čini naseljivom. Osim toga, tektonska pomeranja takođe rezultiraju u pomeranju kontinenata i stvaranju uslova za konstantnu proizvodnju velikih količina uglja, odnosno fosilnih goriva.

Dva u jedan

Tektonska pomeranja ne samo da mogu da stvore uslove da oblici života postanu fosilna goriva, već mogu da stvore i idealne usloge za taj život da postane dovoljno inteligentan da nauči da iskoristi ta goriva.

„U nekom smislu, dobijete dva u jednom. Imate planetu sa aktivnim tektonskim pomeranjima koja regulišu klimu i omogućavaju razvoj inteligentnog složenog života“, objašnjava Dartnel.

S tim u vezi, naučnici i dalje čekaju da pronađu planetu sa aktivnim tektonskim pomeranjima. Niti su pronašli fosilna goriva u svemiru.

Ono što su otkrili, međutim, jesu dokazi o postojanju glavnih gradivnih činilaca fosilnih goriva – vodonika i ugljenika. Oko 75 odsto ukupne mase svemira čini vodonik. Polje tečnih hidrougljenika otkriveno je na Saturnovom satelitu Titan.