Šta je sve uticalo na to da muškarci porastu duplo više nego žene za poslednjih 100 godina

„Seksi i impresivno muško telo: visina i težina muškaraca su osobine oblikovane polnom selekcijom i zavisne od životnih uslova“, glasi naslov studije koja je nedavno objavljena u naučnom časopisu Biology Letters. Pritom su naučnici uporedili podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o 135.000 osoba iz 69 zemalja, te njihove životne uslove u poslednjih 100 godina.

U uvodu studije se kaže: „Muškarci su u proseku viši i mišićaviji od žena, što im donosi prednosti kada se radi o izboru partnerke, kao i u fizičkoj konkurenciji s drugim muškarcima. Takvi, veći fizički atributi, sa upadljivom razlikom među polovima, pokazatelji su zdravlja i vitalnosti, ali zahtevaju više resursa za održavanje i razvoj“.

Istraživanje pokazuje da je – u poboljšanim životnim uslovima – porast visine i težine muškaraca više nego dvostruko veći nego kod žena, nudeći nove uvide u to kako socioekološki faktori i polna selekcija oblikuju ključne fizičke osobine.

Ali, da vidimo koji faktori ključno utiču na visinu.

Geni, hormoni i seksualna konkurencija

Visina osobe je oko 80 odsto određena genima, pa tako visina roditelja uglavnom ukazuje na moguću visinu dece.

Međutim, ne postoje pojedinačni „geni za visinu“ već na to utiče oko 12.000 varijanti gena. Oni regulišu mehanizme stvaranja i rasta kostiju i hrskavice, kao i proizvodnju proteina kolagena.

Postoje određeni geni, uključujući jedan na Y hromozomu – koji imaju samo muškarci i koji očevi prenose na sinove – koji produžava fazu rasta kostiju kod muškaraca.

Osim genetskih faktora, razlike u hormonima takođe utiču na rast: devojčice ranije ulaze u pubertet, što znači da ranije prestaju da rastu. Dečaci, s druge strane, imaju više vremena da porastu.

Prema studiji, „polna selekcija“, odnosno seksualna konkurencija, takođe igra ključnu ulogu. Žene obično preferiraju više muškarce, jer se visina često povezuje sa snagom, vitalnošću i sposobnošću da zaštite porodicu. To je kroz generacije dovelo do toga da su viši muškarci češće prenosili svoje gene.

Muškarci više profitiraju od dobrog životnog standarda

Takođe: podaci pokazuju da poboljšani životni uslovi mnogo više utiču na muškarce nego na žene. Kod žena taj efekat nije toliko izražen čak ni u najboljim uslovima.

Studija sugeriše da razlog može biti to što žensko telo, čak i kada su uslovi povoljni, ulaže znatno više energije u potencijalne trudnoće i dojenje nego u sam rast tela.

Što bogatiji, to viši? Ne mora da znači

Dvadeset zemalja s najvišim muškarcima i ženama na svetu nalazi se gotovo u potpunosti u Evropi. Ipak, i u Aziji, Latinskoj Americi i Africi ljudi postaju sve viši. U drugim regionima, poput SAD, visina je uglavnom stagnirala.

Međutim, iz toga se ne može zaključiti – što je država bogatija to su njeni ljudi viši. To pobijaju podaci, na primer, prosečno niža visina u bogatim zemljama poput Singapura ili Katara.

Prema ovoj studiji, u manje bogatim zemljama oba pola ostaju niža, a i po visini su sličnija.

Najniži muškarci na svetu žive u Istočnom Timoru, s prosečnom visinom od 160,1 cm, dok su najniže žene u Gvatemali, s prosekom od 150,9 cm.

Među prvih deset po visini nalaze se i Bosna i Hercegovina (muškarci: 182 cm, žene: 167 cm) i Srbija (muškarci: 180 cm, žene: 168 cm), dok je Hrvatska na 13. mestu (muškarci: 180 cm, žene: 166 cm).

Na drugom mestu je već godinama Crna Gora, gde su muškarci prosečno visoki 183 cm, a žene 170 cm.

Fenomen Holanđana

Najviši muškarci na svetu žive u Holandiji, s prosečnom visinom od 183,8 cm, dok najviše žene imaju prosečnu visinu od 170,4 cm. Holandija taj primat u svetu drži još od 1958. godine.

Međutim, pregled holandskih vojnih registara za studiju objavljenu u Kraljevskom društvu u Londonu pokazao je da su sredinom 19. veka muškarci u Holandiji zapravo bili među najnižima u Evropi.

„Holandski regruti su 1860. bili visoki oko 165 cm“, rekla je profesorka Luiz Baret sa Univerziteta Letbridž u Kanadi za Bi-Bi-Si. „U to vreme, muškarci u SAD bili su viši za oko pet santimetara“. To je Amerikance činilo najvišim ljudima na svetu.

Od tada je, međutim, došlo do zapanjujuće promene: za samo 160 godina, holandski muškarci porasli su za 20 cm, prestigavši svoje američke savremenike, koji su porasli svega šest santimetara.

„To je prebrzo da bi bilo isključivo genetski efekat“, rekla je Baretova, iako veruje da je prirodna selekcija imala određenu ulogu.

Studija iz Londona je pokazala da su najplodniji parovi u Holandiji – oni s najviše dece – visoki muškarci i žene prosečne visine. A najplodniji američki parovi? Niske žene i muškarci prosečne visine.

Uz to, još jedna statistička zanimljivost – niži ljudi često stupaju u brak ranije, pa tako i ranije i kroz duži period imaju potomstvo. To u državama gde je rani brak uobičajen, poput SAD, može doprineti češćem prenošenju gena za nižu visinu, tvrde istraživači – ali dodaju da sve to ipak ostaje na nivou spekulacija.

I inače, osnovni uzroci povećanja visine holandskog stanovništva ostaju predmet velike naučne debate. Pretpostavlja se, između ostalog, da su za to zaslužni bolja ishrana, posebno mlečni proizvodi (kosti i kalcijum), efikasan zdravstveni sistem – kao i nizak nivo socijalne nejednakosti u društvu.

Već od 30. godine gubimo na visini

Bez obzira na poreklo, pol i zdravstveno stanje, od 30. godine života čovek neminovno počinje da gubi na visini – otprilike jedan santimetar svakih deset godina. To je prvenstveno povezano s diskovima između pršljenova.

Naime, s godinama se smanjuje sadržaj tečnosti u telu, zbog čega diskovi, koji deluju kao amortizeri između pršljenova, gube elastičnost. Pošto više ne mogu da zadrže dovoljno vode, postaju tanji, što dovodi do smanjenja visine.

Bolesti poput osteoporoze ili loše držanje tela usled dugotrajnog sedenja mogu ubrzati ovaj proces. Iako se smanjenje visine ne može zaustaviti, može se usporiti. Pravilno držanje pri sedenju, dovoljno kretanja i ciljane vežbe za jačanje leđa mogu pomoći u očuvanju visine.